Током последњих шест година — за многе готово неприметно — у потпуности смо уронили у „практични апокалиптицизам”. То значи да проучавање Књиге Откривења и сродних текстова више није само теоријска вежба; оно је постало конкретан, примењен задатак који хришћанима пружа директне одговоре о томе како живети у овој новој стварности.

Наше „крштење ватром” у практичном апокалиптицизму догодило се током „коронабесија”. Посматрајући овај феномен кроз призму Светог писма, брзо смо успели да разазнамо његову ритуалну и припремну природу. То нам је помогло да схватимо да су „коронабесије” — као и разни други облици „бесовштине” који су уследили — били привремени и строго ограничени у свом обиму. Надам се да је ово сазнање бар неке људе поштедело доношења погрешних одлука или препуштања страху и очајању.

Међутим, сада се назире далеко озбиљнији изазов — онај који ће, за разлику од тих ранијих, локализованих епизода, бити потпун и апсолутан...

ЦЕО ТЕКСТ МОГУ ДА ПРОЧИТАЈУ ЧЛАНОВИ НАШЕ МЕЈЛИНГ ЛИСТЕ...