|
Усадите у себе мисао да се ни најмањи покрет нигде у свету не дешава без Божијег знања и допуштења. То још више важи за човека — а нарочито за верника који Га поштује — јер се таквом човеку ништа, било добро или зло, не дешава мимо Бога.
Сам Господ Исус Христос је рекао да су чак и власи на глави човековој избројане од стране Бога. Човек је створен по лику Божијем; управо ради човека Господ је дошао на земљу, пострадао на Крсту, послао Светога Духа и основао Свету Цркву — учинивши је Својим Телом. Зар би Господ икада могао оставити човека без Свог промислитељског старања? Никако! Бог је љубав. Не каже се само да Бог *поседује* љубав, већ да Он *јесте* Љубав — Божанска љубав која превазилази свако људско поимање. Ако људска љубав може навести човека да жртвује свој живот за вољену особу, како би онда Свемогући Господ — Коме је лако да једном речју створи читаве светове, и Ко јесте сама Љубав — могао напустити грешног, палог човека кога је тако силно заволео? Како би могао оставити таквог човека без Свог промисла, или без помоћи у тренуцима невоље, туге или опасности?! То је једноставно немогуће! Људска природа је таква да човек, ради спасења, мора подносити туге; стога их Господ допушта — иако воли људски род. Ипак, Он никада не допушта више него што човек може да поднесе. Штавише, у тим тугама скривени су радост и љубав према Богу — под условом да их прихватимо и поднесемо без роптања, са духом благодарности. Без туга, човек не може стећи смирење, не може се дубоко покајати, нити може задобити љубав према Богу. |