Много пута је писано о смутњи, о поделама, о нехришћансконм понашању многих свештеника и монаха у епархији Жичкој. Бројне су  неправилности и насиља у нашој Светој Цркви, почевши од Душковаца где Дмитар Луковић удара народ у одеждама: извођење десетине полицајаца на верни народ у селу Тулеж од стране владике Јована и умировљеног.еп. Атанасија Јевтића; у Дечанима поломише ногу оцу Сименону Виловском; нападоше  монахе из Црне реке монаси из Високих Дечана на челу са Теодосијем Шибалићем; свештеник Лукић из Саборног храма у Београду удари верника; наоружани телохранитељи владике Хризостома претили верном народу у  храму светог Успенија у Чачку...  Многи страшни примери су најружнија слика тренутног стања у нашој Цркви. Да ли ћутати о свему томе и даље?

        Осуђен археолог Републичког завода за заштиту споменика културе Србије Марин Брмболић, руководилац радова у Манасији

КРИЗНО ПИТАЊЕ

Данас је драги моји  празник врховних апостола Петра и Павла, а сутра  је Сабор светих  дванаест апостола.

-Слово на дан светих првоврховних апостола Петра и Павла-

     „Шта је веће од Петра! Шта је равно Павлу по делу и речи.

Они су превазишли сву природу земну и небеску.

Свезани телом, они су надмашили анђеле...“

Свети Јован Златоуст

На дан спомена два највећа изабраника Божија – светих првоврховних апостола Петра и Павла, ми размишљамо о тајни њиховог и нашег изабрања. Бог хоће да се сви људи спасу и Он призива сваког човека на сарадњу са Њим, на особен начин. А некима од призваних Својих, Он даје крајње важно служење. Тако је било изабрање Аврама. Тако је у потомству Аврама Бог изабрао Израиља да би с њим склопио Завјет и учинио га сведоком истинитог Бога, међу народима. Ово изабрање савршава се слободно – оно је дар Божији. Израиљ није био изабран због своје величине, нити ради својих заслуга – он је био „најмањи међу народима“ (по бројности) (Пета књига Мојсијева 7,7). Он је био далеко и од праведности, тј. он је био „народ немилосрдних“.

Само да се сећамо сиромашних

Галатима 2,10

Богатство и сиромаштво

Конфучије је рекао: „Кад држава напредује, срамота је бити непознат и сиромашан; кад држава назадује, срамота је бити славан и богат“. То, једноставно, значи: ако си сиромашан и непознат кад све у друштву непредује, то значи да си ленштина или неспособан, и онда си за свој статус сам крив. Међутим, кад си богат и угледан у доба распада неке друштвене заједнице, то значи да учествујеш у пљачкању заједничких добара и тиме разараш друштво.

О ПРЕДАЊУ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ

Многи се данас позивају на Светог Владику Николаја, и често цитирају делове његових књига, или писама. Стварно за похвалу! Величање Светог Владике Николаја, до крајњих висина, узимање Владике као курс србског народа итд. - јесте још за већу похвалу! Око Светог Владике Николаја су сагласни сви – и правоверни и новотарци.

Прошло је само годину дана од интервјуа који сам урадио за Руску Народну Линију са владиком Артемијем (Радосављевићем), који је публикован на Видовдан 2010. године,  (http://www.ruskline.ru/analitika/), а догодило се толико тога у СПЦ, да је то тешко побројати и сместити у један новински чланак. Али се свакако из свега тога могу извући неки закључци и неке поуке.