НАРОДНИ ОБИЧАЈ У СТИГУ

Славска свећа

Прави се велика славска свећа, тако да не треба да изгори сва. Када се угаси, оставља се да се поново запали на Бадње вече. Но и тада не треба да изгори сва. Остатак се пали на навечерје идуће славе и тада треба да изгори сва до краја. Нова славска свећа се не пали док стара не изгори.

На свим путевима којима у свету ходе људи неће наћи мира док се не приближе уздању у Бога и надању на Њега Јединога.

Ко се у Бога узда, стамен је у срцу, и сви људи виде честитост његову и пред  непријатељима је вазда хвала његова.

Светима није било свеједно ко и како влада народом. О томе нам довољно говори пример Јована Претече, највећег између рођених од жена, који је обличавао Ирода због незаконитог брака са женом свог брата. Зар је њему било битно да се меша у то ко са ким спава и ко кога вара? Ко је кога оставио и с ким се потом свезао? Изгледа да јесте битно. Јер изопачење министра значи и пропаст целог министарства. А изопачење губернатора значи да ће цела област пући по шавовима. Треба разумети да и Претеча није мислио на телесне прохтеве цара, већ о последицама по народ. Отуда и обличење. И долазимо до следеће мисли: шта ми треба да захтевамо од власти, осим уздржања и чистоте? Шта о томе говори Свето Писмо?