У број великих монаха, чувених подвижника египатских припадао је и отац Агатон. Он се нарочито одликовао смирењем и трпљењем. Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознаду да ли је он заиста смирен и трпљив као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушавању овако:

Да ли си ти кадгод размишљао, сине, да Ја знам твоје невоље, твоје патње, и борбе твоје и слабости твога живота? Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје и упркос томе кажем ти: дете Моје, дај ми твоје срце и љуби ме такав какав јеси. У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или потиштености, у верности или неверности, љуби ме такав какав јеси.

Као свезнајући, Господ је знао да ће неки чланови Цркве Његове, по немоћи своје огреховљене природе и слабости своје воље, падати у грех и после крштења и миропомазања, па је установио свету тајну покајања или исповести, у којој се грешнику који се каје, после исповедања почињених грехова пред свештеником и невидљиво присутним Господом, ови опраштају и грешник повраћа у стање благодати.