Поштовани читаоци, на дан светих Апостола Петра и Павла, представљамо вам изузетно важан текст из наше преводилачке радионице, о блаженом старцу Јефрему Аризонском, ученику чувеног светог старца Јосифа Исихасте, који је постао нови апостол Америке. Његови мисионарски плодови нам говоре: да није богословље (теологија) оно које се учи из књига у богословским школама већ је то подвижнички живот заснован на руковођењу Светим Оцима и Предању Цркве, и да није право мисионарење данас оно које снисходи страстима и слабостима људи овога века, већ оно које од свакога захтева борбу са својим страстима и подвиг саобразан његовим моћима, јер "Царство небеско са напором се осваја и подвижници га задобијају" (Царствие Небесное нудится и нуждницы восхищают е), што сведочи и велики успех светогорског исихасте на америчком континенту. Блажени старче Јефреме, моли Бога о нас!

Постоје конфликтна схватања среће, неки мисле да је она скуп земаљских добара односно као неки социјални пакет који чини човеков живот лагодним и без бриге. Тако да за те људе или имаш среће или си остављен у очајању и бедном положају без среће. Овакво схватање среће је примитивно.

На почетку бих се обратио људима који су већ у браку, а затим ћу рећи и неколико речи онима који још нису учинили тај корак.

У наше време ништа не представља обавезу. Раније су људи говорили: „Да, сада смо у браку! Сада је то заувек!“ Знали су да након венчања нема пута назад: брак се не распада. Не треба мислити да је брачни живот тада био лакши него сада. Једноставно се оно што се догађало у породици није износило ван куће – људи су такође страдали, супружници су имали исте проблеме као и сада, али о томе никоме нису говорили. Многе жене су саме са собом пролазиле кроз то, осећале бол, плакале, догађало се да су их чак и тукли њихови мужеви…

"Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. Ово је српски народ, српска земља, никоме ништа нисмо нажао учинили. За све су криви комунисти", рекао ми је дан раније. То је рекао и владици Aртемију.