Старац Пајсије прича да до окупације Грчке, у Другом светском рату, људи често нису постили. Без обзира на јасно јеванђељско сведочанство Бога о посту. Притом, Господ од нас не захтева да се одрекнемо од мрсне хране све време, већ је одредио да не једемо одређене производе у одређене дане. Ми се, свеједно, противимо: „Па шта има везе шта пише у Јеванђељу? Јешћемо шта хоћемо.“

Рођен је у селу Виткову код Крушевца 1918. године. Крштено му је име Радомир. Основно образовање стекао је у свом родном месту. Као дечак одлази у манастир Велуће за време старешине јеромонаха Платона Милојевића, а за тим у манастир Вету и у манастир Вујан код Горњег Милановца. Из тог манастира завршио је са још двојицом монаха, Николајем и Јустином, монашку школу у манастиру Високи Дечани, а онда се замонашио и добио име Јулијан. Ускоро после примања монашког пострига 1938. године, владика Николај у Жичи рукополаже оца Јулијана за јерођакона, а затим и за јеромонаха. У манастир је отишао и његов брат од стрица Тимотеј, најмлађи жички јерођакон (имао само 17 година кад је рукоположен). Он се касније упокојио у манастир Вазнесењу под Овчаром, где га је отац Јулијан и сахранио.

Старац Никанор (Савић) рођен је 1902. године у Дивцима код Ваљева где је повремено долазио из Хиландара и тамо и цркву подигао. Из Диваца је у Хиландар отишао 1927. године. Провео је више од шездесет година у Хиландару као проигуман, епитроп и духовник са великим угледом у целој Светој Гори Атонској којој је не једном био и Протос. На тој дужности, као представник Хиландара, био је и на прослави хиљадугодишњице Свете Горе, дочекавши цариградског патријарха Атинагору и грчког краља Павла.

Поштовани читаоци, на дан светих Апостола Петра и Павла, представљамо вам изузетно важан текст из наше преводилачке радионице, о блаженом старцу Јефрему Аризонском, ученику чувеног светог старца Јосифа Исихасте, који је постао нови апостол Америке. Његови мисионарски плодови нам говоре: да није богословље (теологија) оно које се учи из књига у богословским школама већ је то подвижнички живот заснован на руковођењу Светим Оцима и Предању Цркве, и да није право мисионарење данас оно које снисходи страстима и слабостима људи овога века, већ оно које од свакога захтева борбу са својим страстима и подвиг саобразан његовим моћима, јер "Царство небеско са напором се осваја и подвижници га задобијају" (Царствие Небесное нудится и нуждницы восхищают е), што сведочи и велики успех светогорског исихасте на америчком континенту. Блажени старче Јефреме, моли Бога о нас!