Црквено предање — то је особена живоносна артерија Благодати Божије, која Духом Светим прожима историју Цркве. На црквеном предању - благодатним примерима дејства Божанског Промисла у историји како појединих светитеља тако и читавог црквеног организма - граде се и богословски постулати. Тако је, на пример, на предању Цркве о приснодевству Марије засновано догматско учење о Богородици, сачувано у Православљу за разлику од несторијанских и каснијих протестантских јеретичких погледа нa Божију Мајку.

Секуларизација друштвене свести је разлокала до непрепознатљивости појмове, као што су "вера", "религија" и "духовност". Потрошачко друштво их види као својеврсни терет. И стварно, разноврсне секте и култови данас се често користе методима трговаца. У поштанском сандучету, заједно с рекламама супермаркета, може се наћи позив на неки секташки скуп, у рекламним часописима нуде се "услуге свештеника". Грађанин, задовољан разноврсношћу такве "пијачне" понуде, додаје свом задовољству исказе типа: "Како је сада добро - више ни веру не забрањују!" или "Ах, ти православци, баш су непомирљиви - само гледају на те своје догмате!"

Некада давно, пре две хиљаде година, живео је на земљи један човек. Мали човек у дословном смислу те речи, био је ниског раста. И овај човек је тежио власти и богатству, био је упоран у својој тежњи, био је властољубив и похлепан. За овакве се каже: «мали и одвратан», и врло често у историји овакви људи заузимају нека важна и кључна места, јер их физичко стање вуче ка освајању власти. Из историје знамо многе такве људе.