Преподобни Никон Бељајев, последњи оптински Старац пише о нечему што је за многе од нас „слаба тачка“, што бисмо често желели да избегнемо по сваку цену. Ради се о патњама и искушењима на која наилазимо током живота. Да ли ће нас, ако будемо довољно верни, Бог сачувати од сваког искушења или се ту ради о нечему другом? Како да се понашамо када искушења ипак покуцају на наша врата?

„И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим“ (2. Кор. 12:7). ), читамо у посланици апостола Павла.

Замислите ситуацију у којој човек живи у прелепој кући са прелепом баштом, са погледом на море и планине. Кућа је пуна чаша, добро здравље, невоље заобилазе. Квалитет живота који сам описао је најпожељнији за људе света и најстрашнији за хришћанина.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

“Браћо и сестре, један законик упитао је Исуса Христа: Учитељу, која је заповијест највећа у Закону? А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт. 22, 36-39).

2 Тим 2:15 Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља ријечју истине.

Изражава се општа поука, коју на овом месту треба разумети у вези са током речи. Постарај се да се покажеш ваљан - у овом погледу, то јест настој да се не упушташ у препирке, него још напрегнутије шири реч истине, реч једине истине, да би верујући били њоме преиспуњени и да не би имали никакве потребе да своје ухо отварају за препирке, као што насићени чистим хлебом истине и осећају одвратност према примесама из кукоља лажи, хране која није својствена људима.