|
Монах Андреја (Црногорац) Старац од око седамдесет година, дуго је живео у пустињи, а у Хиландар се вратио непосредно по мом доласку. Осећао је да смрт долази, што је управо и рекао, па га је братија примила. Није био болестан ни у великој старости, али је испунио своје време. Висок, црн, сув, прави подвижник-аскета... то се одмах видело са његовог лица, а и свеукупно држање је то одавало. Добио је малу, баш подвижничку ћелију, испод параклиса Светог Димитрија. Редовно је, међу првима, долазио у цркву, а тог лета је чувао виноград на Грбавици, јер је волео самоћу и то му је, некако, била мала замена за омиљену пустињу. |