Православни подвижник, пријатељ царске породице Григорије Ефимович Распућин (1869-1916) рођен  је у селу Покровское, Тјуменски округ, Тоболска губернија, 9. јануара. Сутрадан, у спомен на светог Григорија Ниског, крштен је именом Григорије, што значи „будан“...

О љубави

ЉУБАВ је такво благо да нико не може описати његову вредност. То је драгоценије од свега што је створио Сам Господ, ма шта на свету, али је само мало њих разуме.

Шта је онда било дрво познања добра и зла, и зашто је оно било забрањено Адаму? У класичном тумачењу светог Григорија Богослова, Бог је Адаму у Рају дао

Закон, као материјал на основу ког ће се остваривати његова слободна воља. Овај закон је била заповест о томе које биљке може да користи, а које не сме да додирне. Ова последња је било дрво познања добра и зла; не међутим зато што је оно било зло од почетка кад је настало; нити је било забрањено зато што нам га је Бог намерно ускратио – нека противници Божији не оштре своје језике у том смеру, и нека не имитирају змију.

Написани у четвртом веку, Устави Светих Апостола, који нису део канонског корпуса Светог Писма, али су ипак историјски важни и садрже обимне списе који се односе на црквено право и прописе, говоре посебно о јеретицима и јересима и детаљно описују шта је рана Црква веровала да је прави одговор онима који проповедају јерес. (77)

(Постање 2:8-24)

2:8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.

У врту (на грчком рају) где је Адам боравио пре пада, приступамо теми која је суптилна и тајанствена, и у исто време је неопходан кључ за схватање целокупног хришћанског учења. Рај, као што ћемо видети, није нешто што је постојало само пре пада; он постоји и сад и посетили су га одређени људи који су били још увек живи овде на овој земљи; и такође је (у донекле измењеној форми) циљ нашег целокупног земаљског живота – блажено стање којем стремимо да се вратимо и које ћемо да задобијемо у потпуности (ако смо међу спасенима) на крају овог палог света.