(Закони поновљени 4,9)

Овако је насловљен цео низ поука које дубоко прожимају душу, а које је написао велики проповедник покајања преподобни Јефрем Сирин. Оне се, по нашем богослужбеном уставу, имају читати током целог Великога Поста, али – авај – у парохијским храмовима више се готово и не могу чути.

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти. И све оне многе милијарде и милијарде људских бића, која су живела пре нас на земљи, нису знала ништа, по својој памети, одређено и посигурно рећи ма шта о крају света и о ономе што нас чека после смрти, - ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвојити као истину.

Древна кућа из 19. века у Самари (тада Кјубишеву) у којој се у зиму 1956. године „окаменила“ девојка по имену Зоја зато што је оскрнавила икону светог Николе Чудотворца, биће претворена у музејски комплекс. У руској Википедији ова прича назива се „православном легендом, народном причом, црквеним предањем“. Но, за колико легенди знамо тачну поштанску адресу места радње, конкретне чињенице и стварне животописе главних јунака? Реч је о најпознатијем чуду, упркос огромном заташкавању, које се догодило у СССР-у у време војујућег атеизма.

Кондак 1.

Господе, Ти који својим недостижним промислом припремаш свет за вечно добро и који си одредио свима време и начин краја живота, опрости грехе свима умрлим од постанка света и милостиво их прими у обитељ светлости и радости и милостиво им рашири очев загрљај. Чуј нас који њима дајемо помен и певамо: Господе, неисказана љубави, сети се твојих умрлих чеда.