Доносимо причу из живота, чији учесници нису хтели да открију своја имена, па смо их изменили. Било би штета не објавити ово сведочење које може послужити као утеха онима који иду сличним путем. Један сеоски свештеник говори о томе како је његова кћер покушавала да сачува своју чистоту међу савременом омладином и шта је из тога произашло. Догађаји су се одиграли почетком 2010-их година.

Покојна сестра Миљојка причала ми је како је комшиница Митра кршила постове и за кратко време умрла јој три детета једно за другим. Она је дубоко жалила и оплакивала губитак своје деце и чудила се зашто ју је то снашло.

- Старче, зна ли непоменик шта држимо у срцу?

- Још и то! Само још фали да он види и срца људи. Срца види само Бог. И само људима Божијим Он, понекад, ради нашег добра открива шта нам је у срцу. Непоменик зна само за лукавство и злобу, које он сам посеје у оне који му служе. Наше добре помисли он не зна. Само из искуства он  понекад нагађа о њима, али и овде у већини случајева омаши! И ако Бог не допусти ђаволу да понешто схвати онда ће непоменик увек и у свему грешити.

Једном приликом господин Панделис путовао је возом за Солун и, како би скратио дугачак пут, извадио је из торбе Псалтир. Али, чим је почео да чита, у вагону је почело да се дешава нешто чудно.