Да греси не би спречили људе да се сједине са Христом у причешћу и да се хришћани очисте од безакоња кроз покајање пре него што се причесте Светим Тајнама, Бог шаље откровења подвижницима побожности у наше време. У биографији преподобног Серафима Вирицког (Муравјов; 1865-1949), изузетног руског подвижника 20. века, налази се опис једног од таквих откровења.

Како то можемо постићи и од чега да почнемо да их васпитавамо (децу)? Од тога што ћемо пратити шта се дешава са њима, јер дете може лако да буде привучено на такво лоше понашање. Зашто? Зато што оно не ратује са другима за новац и славу, оно нема бриге о жени, деци и дому, пошто је још у детињем узрасту. Према томе, који је код њега (детета) узрок за уображеност (надувеност) и борбу? Код њега су сви сукоби са вршњацима.

„Нека вас Бог утеши! ... Шта вас жалости... јесте чињеница да су други освајали цркве насиљем, док сте ви ово време у изгнанству.  Чињеница је да они имају храмове, али ви имате Апостолску веру.  Они могу окупирати цркве, али они нису у правој вери.  Ви останите ван храмова, али у вама обитава вера.  Да размотримо:  шта је битније, храм или вера?