Шта је онда било дрво познања добра и зла, и зашто је оно било забрањено Адаму? У класичном тумачењу светог Григорија Богослова, Бог је Адаму у Рају дао

Закон, као материјал на основу ког ће се остваривати његова слободна воља. Овај закон је била заповест о томе које биљке може да користи, а које не сме да додирне. Ова последња је било дрво познања добра и зла; не међутим зато што је оно било зло од почетка кад је настало; нити је било забрањено зато што нам га је Бог намерно ускратио – нека противници Божији не оштре своје језике у том смеру, и нека не имитирају змију.

Написани у четвртом веку, Устави Светих Апостола, који нису део канонског корпуса Светог Писма, али су ипак историјски важни и садрже обимне списе који се односе на црквено право и прописе, говоре посебно о јеретицима и јересима и детаљно описују шта је рана Црква веровала да је прави одговор онима који проповедају јерес. (77)

(Постање 2:8-24)

2:8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.

У врту (на грчком рају) где је Адам боравио пре пада, приступамо теми која је суптилна и тајанствена, и у исто време је неопходан кључ за схватање целокупног хришћанског учења. Рај, као што ћемо видети, није нешто што је постојало само пре пада; он постоји и сад и посетили су га одређени људи који су били још увек живи овде на овој земљи; и такође је (у донекле измењеној форми) циљ нашег целокупног земаљског живота – блажено стање којем стремимо да се вратимо и које ћемо да задобијемо у потпуности (ако смо међу спасенима) на крају овог палог света.