Све промене у Цркви воде ка унији са светом и његовим црквама. Ради уније уводи се литургија са отвореним дверима, литургија без иконостаса, зато што само православни имају иконостас, па зато иконостас смета унији. Ради уније уводи се слободно причешћивање на свакој литургији, мада се оглашава пред причешће: „са страхом Божијим и вером приступите.“

+ + +

У Јеванђељу Господ говори апостолима и свим хришћанима: „Ако вас свет мрзи, знајте, да је Мене омрзнуо пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио: па како нисте од света, него вас Ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн.15:18-19). Господ је изабрао и одвојио хришћане од света, па зато ђаво увек настоји, милом или силом, да хришћане сједини са светом и његовим црквама. Тако су биле две уније са католицима и обадве су пропале, зато што су нагло склопљене и народ је устао и срушио те уније.

Позната је Фирентинска унија. Члан сабора, Силвестер Сиропул, овако описује његов исход: „Грци су знали да је Орос (објаву са сабора) потписао цар (византијски), па су га и они потписали. И Латини су знали да су га потписали Грци и папа, па су га и они потписали. При том, већина није ни знала шта је у њему написано. Јер, осим неколицине Латина и Грка, који су проучавали Орос, или оних, који су били близу кад је написан, већина није знала за његов садржај. А кад су хтели да га потпишу, Орос се није читао код Грка, ни пре потписивања, ни одмах после, нити код Латина. […] Тако је Орос састављен, и тако нису знали епископи о његовом садржају, и таква су била лукавства и интриге да се то постигне. Па нека решавају они, који хоће, да ли тај Орос треба сматрати указом Васељенског сабора, и да ли треба прихватити тако остварено уједињење као истинско и безусловно јединство, и да ли противрече саборном решењу они, који не прихватају уједињење и Орос (објаву са сабора).

Повратак византијске делегације у Константинопољ догодио се 1. фебруара трећег индикта, у понедељак Сирне недеље (пред Велики Пост). Свештенство цркве Свете Софије није хтело да саслужује са онима, који су потписали Орос сабора, такође и народ готово да није присуствовао њиховим службама. Током службе у саборном храму Константинопоља (у Цркви свете Софије) није читан Орос сабора. Константинопољско свештенство је престало да спомиње цара за време богослужења, народ није хтео да присуствује богослужењима оних, који су пали у латинство...

Унија се показала нетврда и на делу је кратко трајала. Већ после неколико година многи епископи и митрополити, присутни на Сабору (у Фиренци), почели су отворено да поричу своју сагласност са Сабором (у Фиренци) или да тврде да су саборске одлуке изазване подмићивањем и претњама латинског свештенства. Тако је унију одбацила већина источних Цркава“.

Сада се постепено иде ка унији

Због тога сада ђаво и његове слуге не настоје да нагло склопе унију, него постепено се чине промене у Православљу и званична Црква постепено иде ка унији. Почетак ка унији био је пре сто година – увођење новог календара у Грчкој, Румунији, Бугарској и још неким земљама. Јер јасно је речено, да је нови календар уведен да би православни прослављали црквене празнике заједно са светом и са јеретицима. Даље се ради на унији у познатом екуменском покрету, за који је Авва Јустин рекао да је сатанска зборница. И све промене у Цркви воде ка унији са светом и његовим црквама. Ради уније уводи се литургија са отвореним дверима, литургија без иконостаса, зато што само православни имају иконостас, па зато иконостас смета унији. Ради уније уводи се слободно причешћивање на свакој литургији, мада се оглашава пред причешће: „са страхом Божијим и вером приступите.“ Па ако је „са страхом Божијим“, то никако није слободно и није по Предању Цркве, како су се вековима причешћивали стари Срби, који су издржали петвековно ропство и ратове и свакакве невоље. Ради уније је уведен и српски језик у службу Српске Цркве, кажу – да би све разумели у Цркви, али свете Тајне не могу се разумети, иначе не би биле Тајне. Осим тога свети Златоуст каже, да је и јеванђеље тајанство и намерно је дато да се нешто јасно разуме – да не би хришћани имали оправдања за грехе, а нешто се јасно не разуме ради смирења – да би се хришћани смирили и питали Цркву да им објасни.

Беседа на празник Светог владике Николаја, у Недељу раслабљеног, лета Господњег 2026.