"Као што кажу Свети Оци, боља је подељена Црква него заблудела..."

Отац Јустин Прву

...Дубоко сам разочаран, јер ако свештеници нису одговорили на овај позив, на очајнички вапај стада за помоћ, онда више немамо свештенство као такво. Нема никога да проповеда Реч Истине народу. Каква је то истина ако говоримо лепе речи о Јеванђељу, али не видимо Христа у својим ближњима, у овим „малима“?

Зашто онда стојимо у олтару, зашто се појављујемо пред сиромашнима? Очекују да говоримо, да учимо, да будемо пример. Али сада нема никога да говори. Као што Псалам каже: „Сви смо постали ништавни.“

Боли ме када видим свештеника како прелази праг ове келије када га не могу ни погледати — тврдоглав је у својим уверењима и прави се да не разуме. То није хришћанско. Шта говоре верницима са проповедаонице? Какав је њихов став према опасностима које нас окружују?

Пост и молитва — то је лако рећи када сиромашна мајка не може ни да прехрани своју децу. Они не откривају стварност наших живота, плаше се да ствари назову правим именом. Људи умиру у масама, читави народи пропадају, а они седе мирно. Ситуација је страшна, а речи Светог писма звуче као пророчанство: „Ударићу пастира, и овце ће се разбежати.“ Не распуђујмо стадо! Како се овце неће разбежати, ако су пастири претучени и притиснути сопственим страхом и кукавичлуком?...

Као што кажу Свети Оци, боља је подељена Црква него заблудела...

ПИТАЊЕ: Шта мислите о православним јерарсима који су, предвођени васељенским патријархом, учествовали у папином устоличењу, чак су разменили „пољупце мира“ на католичкој миси?

ОТАЦ ЈУСТИН: Ово је изузетно алармантна ситуација, изузетно опасна за нас православне хришћане, и не само за нас, већ и за католички свет, који, мислим, нема ништа заједничко са Јеврејима, будистима или муслиманима позваним на папино устоличење.

Како неко може покушати да доведе католика до истинске вере Светих Отаца кроз екуменистички дијалог ако, као поглавар православних, прихват паписте и Јевреје, сматрајући их браћом по вери? Само зато што смо Божја створења? Они настоје да изједначе све религије у једну, игноришући озбиљне разлике и примећујући само мање сличности зарад такозваног лажног мира.

Чак ни католици, сигуран сам, нису у потпуности задовољни овом ситуацијом „продаје“ хришћанства како би се савез са муслиманом могао сматрати оправданим. Ово је демонизација света. Наши православни јерарси праве добру представу, која само изгледа добро, и коју су дужни да изводе најбоље што могу, према упутствима светских господара.

У ствари, дубоко у себи им недостаје чврста вера у овај екуменизам, али им недостаје храбрости да се одупру овој струји, да се одупру окултизму који им намеће екуменизам и изравнавање вероучења. Они су марионете које су изгубиле благодат истине, само је имитирају. Они прихватају јеретике, а ипак сносе одговорност за пад народа, за отпадништво Цркве. Питам ове јерархе: који канон оправдава њихову јерес?

А овај папа (Фрања – нап. „Борба за веру“), нека му Бог опрости, игра невиђено злу улогу за хришћанство, за човечанство, за хришћанске народе.

ПИТАЊЕ: Како оцењујете ову медијску помпу око Папе и „ореол“ који му ствара? Овај Папа се често снима како пере ноге болеснима, затвореницима и чини друга дела милосрђа, демонстрирајући их.

ОТАЦ ЈУСТИН: Лако је и пријатно изгледати милосрдно пред штампом како би вас сви хвалили. Али то није милосрђе. Милосрђе је када лева рука не зна шта ради десна, и, штавише, мора бити стално присутно међу онима којима је потребно, не само када су присутни штампа и телевизија.

То је лаж, „слаткишИ за децу“. Он диктира и унапред планира колико има сиромашних и болесних људи да би изгледао добро у очима света. То је нека врста пријатне слике за хришћане, потпуно неистинита.

ПИТАЊЕ: Да ли мислите да ће моћи да освоји свет таквим понашањем?

ОТАЦ ЈУСТИН: Апсолутно не. Он би само изазвао узбуну у хришћанском свету, па би му чак и његови људи звиждали.

ПИТАЊЕ: Колико је, по вашем мишљењу, релевантна Свеправославна конференција најављена за јун?

ОТАЦ ЈУСТИН: Урадиће то, али ће то бити понављање ситуације са Ферарско-фирентинским сабором. Исто ће се десити и сада: исти догматски спорови, и, хвала Богу, остаће јерарси који, верујем, неће се одрећи Православља. Чак је и двојица или тројица довољна. Али морамо се молити да Бог сачува православне јерархе у правој вери, јер немамо спасења осим Божје милости. Ако се молимо, можемо привући Његову милост...