НОВИ ЈЕРУСАЛИМ

У друштву које ће предводити Антихрист, мали број оних који ће остати истинити православни хришћани - биће камен спотицања, једини несклад у ђаволској хармонији. За њих ће ови дани бити дани великих невоља: "И омрзнуће на вас сви народи имена мојега ради." Биће то нови период мучеништва, мучеништва већег за душу него за тело.

У тој огромној светској држави православни хришћани ће бити отпад друштва: "И учини да буду побијени они који се не поклоне лику звијери. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом, да нико не може ни купити ни продати,  осим ко има жиг, име звијери или број имена њезина" (Откр. 13:15-17). Да, "онда ће вас предати на муке и убиће вас". "Јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има" (Откр, 12:12). "Али ко претрпи до краја биће спасен!" "Изабраних ради скратиће се дани они." Јер, "одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити... и силе небеске покренути се... и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом " (Мт. 24:29-30).

Нека се безверни ругају и нека нас сажаљевају. Хришћани не живе за овај свет. Никада нису прихватили овај свет изгнаника као своју отаџбину, нити су икада били заљубљени у њега као да ће у њему живети вечно. Они живе на овом свету као избеглице са чежњом за Рајем који су изгубили, са чежњом за Отаџбином. Иако су рођени на овој земљи, Отаџбина живи у њиховим срцима и они је на сваком кораку чују како их зове. Жељно очекују тај час, час трубни, час када ће стати пред "светло око" свога Господа, када ће сусрести Његов благи лик.

Хришћани су странци у овоме свету (св. Макарије Египатски). Отуђени су, презрени, скрушеног срца и тужног ума, живећи на начин различит од других људи (св. Исак Сирин). Они су као људи који држе своју крв у рукама, не имајући самопоуздања и не мислећи да су нешто, који су презирани и одбачени од осталих људи више него сви други (св. Макарије Египатски).

Кажете да је наша религија опијум - то је нормално. Ви и не можете да је видите другачије. За вас, који нисте искусили Божје присуство, чија срца никада нису заиграла због шапата Божје благодати и чије очи нису никада пролиле сузе божанске љубави, за вас који никада нисте видели ништа иза хоризонта ове земље - природно је да наша религија која пориче свет изгледа као опијум. Заиста. "ако Христос не уста, ми смо најбеднији од свих људи!" Али, Христос јс васкрсао и свака васкрснута душа живи овај Ускрс. Природно је да се они који нису доживели то васкрсење — смеју хришћанима.

Много пута су хришћани непобитно доказали свету како су смешни они који се подсмевају њиховој вери. Али, шта с тим? Да ли је разум некоме сметао да поверује? Магла из мочваре у њиховим срцима не дозвољава им да виде. Сам разум никада није омогућио човеку да ишта разуме. Зато, нека се смеју. Њихов смех доводи верне душе ближе Богу.

Пустићемо вас зато да се смејете. Али вас нећемо пустити да измените Јеванђеље, да покварите нашу религију и учините је слушкињом ваших циљева. Никада вам нећемо дозволити да примените светску корист и циљ на нашу религију.

Јеванђеље не говори о земаљским већ о небеским стварима, учећи нас другачијем животу и уређењу, новим богатствима и сиромаштвима, невиђеној слободи и ропству, другачијем животу и смрти, различнтом свету и поретку - не као Платон, који је измајсторисао своју смешну Републику, не као Зенон и други политичари, философи и законодавци. Јер, сви они су имали заједничке одлике: открили су да су зли духови тајно надахњивали њихове душе. Наша властита савест која протестује - доказује да су све њихове идеје биле ђаволске измишљотине и сва њихова учења супротна природи!

Св. Јован Златоуст, Омилија 1. на Јеванђеље по Матеју

Хришћанство, због тога, не припрема никакво земаљско царство или земаљски град. Нема ништа заједничко са цивилизацијама и светским системима. Нема заједничко са цезарима и цезаро-папистима. Све ствари којима светски људи теже су на нивоу пропадљивости. Хришћанин мисли, живи и креће се у свету непропадљивог.

Они које хоће да уједине такозване хришћанске цркве, не верују у Христову религију. Они је једноставно употребљавају за своје циљеве. Њихов циљ је замаљски град, коме желе да покоре све људе.

У стварности, питање јединства хришћана не постоји. Истинити хришћани су били, сада су, и увек ће бити уједињени. Они су били, јесу и биће једно стадо једнога Пастира. Људи, без обзира какво име имају или којој религији припадају, имају исту судбину: да открију једну, свету, саборну и апостолску Цркву Христову и да пију од воде која "увире у живот вечни. Црква је једна. Људи су многи, али само су неки њена деца.

Град који је припремљен пријатељима Божјим, нема ништа од овога света. Он је вечан, нерукотворен, постоји на другој земљи, другом свету:

И видјех небо ново и земљу нову... И видјех Свети Град, Јерусалим нови, гдје силази са неба од Бога... И чух глас громки са неба којим говори: Ево Скиније Божије међу људима, и Он ће становати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог  биће с њима; И Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође. И рече Онај што сједи на пријестолу: Ево све чиним новим... Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме на дар дати са извора воде живота (Откр. 21:1-6). И Гледаће лице Његово, и Име Његово биће на челима њиховим. И ноћи више неће бити, и неће требати свјетиљке, ни свјетлости сунчане, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће у вијекове вијекова (Откр. 22:4-5).