И ОНУФРИЈЕ СЕ РАЗОТКРИО

Поглавар Украјинске православне цркве, митрополит Онуфрије, састао се са бискупом Гргуром немачким и „водио петочасовни духовни разговор“, како преноси „СПЖ“.

Митрополит Онуфрије је овим чином нанео себи и Цркви коју возглављује непроцењиву духовну штету, и самог је себе дискредитовао у очима свих православних клирика и верника у свету.

 Онуфрије не може да не зна ко је бискуп Гргур, такозвани „митрополит немачки Григорије“.

Бити са Гргуром, то је исто што и бити са црним ђаволом.

Гргур је шпијун Ватикана и Америке, јеретик који је читао Символ вере са папским филиокве (овде:), вођа пуча против патријарха Павла 2008. (овде:), новотарски скрнавитељ Литургије, рушитељ иконостаса и скрнавитељ фрескописа, скрнавитељ светог олтара у који је увео жене, хулитељ на причешће које је, за време короне, раздавао верницима из своје погане руке, поклоник секташа Садгуруа, криминалац који је финансијски уништио епархију захумско-херцеговачку уваливши је у милионске дугове за које је заложио цркве и манастире под хипотеку (овде:), хедониста који је потрошио црквене милионе на своје аутомобиле, винарије, коње, зубе и сопствени "стајлинг", блудник који има жене, инстаграмски "духовник" који свашта лаже, па и да се жене могу причешћивати за време менструације...).

А „СПЖ“ преноси да су „јерарси разговарали у атмосфери братске љубави, међусобног поверења и дубоког духовног заједништва.“

Гргур  је касније поделио веома личне утиске о овом разговору.

Рекао је  да се током њиховог разговора осећао „као да исповеда душу свецу“ („ја теби сердаре, би мени војводо“).

Према речима Гргура, управо захваљујући овом сусрету његово дуго путовање до украјинске престонице добило је своје право значење.

„Свете људе заиста вреди тражити – чак и ако то значи путовање по свету“, рекао је.

Очито је да је Онуфрију (који је, такође, екумениста, и кога – гле чуда – украјинске власти не само да не прогоне, већ га ни речју не помињу у негативном контексту; треба се запитати зашто?) битна подршка за аутокефалију и већ изведено одвајање од матичне Руске Православне Цркве, па макар долазило и од таквих духовних штеточина какав је Гргур.

Јасно је, Онуфрије и не може да нађе православне, честите и часне личности за пут којима је кренула УПЦ.

Тај расколнички пут могу да подрже само бискупи, попут Гргура и гргуријанаца...