ДЕЗЕРТЕРИ У МАНТИЈАМА

У причи о српском владики, Евлогиј Сумски је превидео један важан детаљ. И од када је признање „богонадахнутог“ сабора у Феофанији 22. маја 2022. године хитно морало бити изложено?

Сећате ли се да је УПЦ под митрополитом Владимиром Сабоданом икада игде изјавила да је тај и тај владика из те и те јурисдикције признао Харковски сабор као канонски и легитиман? И знате ли зашто то нико тада није урадио? Зато што нико није сумњао у каноничност и легитимност онога што су владике усвојиле у Харкову.

И онда, ниоткуда Митрополит Григорије (Дурић) Диселдорфски и све Немачке:

„Дошли смо да посведочимо да је Украјинска Православна Црква канонска Црква, а не раскол. Српска Црква признаје Украјинску Православну Цркву. Ви нисте расколници, нити непријатељи.“

Замислите да је током Другог светског рата командант са једног фронта стигао на локацију другог фронта и изјавио:

„Дошли смо да посведочимо да је Други украјински фронт део Црвене армије, а не дезертери.“

Већина би се увредила, док би остали помислили да је командант у посети мало чудан или да није у стању да говори сувисло.

На крају крајева, ниједан од званичних ресурса УПЦ не наговештава идеју да било ко у православном свету сматра сабор Феофанија расколом.

Читава дискусија се одвија преко неких непознатих Телеграм канала, чија имена је најбоље не помињати.

Али Телеграм канали не праве разлику.

Само проблем са пријемом Феофаније на нивоу обичних људи могао је да натера секту Одеских сведока аутокефалности да пошаље свог фронтмена на турнеју због откривајућих интервјуа који имају за циљ да објасне политику аутокефалне странке народу.

Само паника због чињенице да свештеници, лаици и епископи локално одбијају да прихвате теофанију могла је да резултира овим смешним декретом Агатангела којим се забрањује улазак лаичкиње из друге епархије (мисли се на Кохановску – нап. „Борба за веру“), која се усудила да увреди его одеског блогера са фронта.

И колико турбулентна мора бити ситуација око непомињања и произвољних поступака теофанијеваца да би се неки либерални епископ из Диселдорфа натерао да каже да УПЦ није раскол?

А читаоци који говоре енглески, ако се ова вест преведе на енглески, једноставно ће помислити да је УПЦ помешана са ПЦУ.

На крају крајева, „Савез новинара Украјине“ се није ни потрудио да их све ове четири године обавести да постоји алтернативни став о теофанији унутар УПЦ.

И не само да постоји, већ и цвета.

„Савез православних хришћана Русије“ и њихови извори финансирања су се свих ових година надали да ће се то „некако решити“. Али није...

И да бих себи уштедео муке: Можда би неко могао да објасни како московски ресурс на енглеском језику потпуно дуплира „Савез православних хришћана Русије“ у свом извештавању о украјинским темама?

Читање о овој идили је огавно: српски јерарх је дошао код Евлогија да подржи прогоњену Украјинску православну цркву.

Је ли све у реду у Москви?

Евлогије мрзи Русију, проклиње Патријарха неколико пута месечно и подржава Украјинске оружане снаге.

Састала су се два русофоба: један из Диселдорфа и један из Сумија.

Ако не можете да пишете истину, немојте ништа писати. Зашто ове глупости?