Од наших читалаца из Бугарске добили смо преведен врло занимљив  текст Кирила Борисова са портала „24 часа", о томе како је бугарски архимандрит Никанор, који је прекинуо сваку заједницу са патријархом Данилом – покушао да увуче Ватикан у шему за избор патријарха Бугарске Православне Цркве. Текст следи у наставку...

+ + +

Скандалозни бугарски архим. Никанор покушао је да увуче Ватикан у шему за избор патријарха Бугарске православне цркве

Како је Никанор покушао да увуче Ватикан у шему за избор патријарха

Христо Мишков, познатији као отац Никанор, затражио је оставку патријарха Данила и запретио му да се више неће „играти цркве са њим". Разлог лежи у томе што је Данило, док је био софијски митрополит, одбио да потпише Мишкову отпусни лист све док овај не достави све рачуноводствене документе за ревизију огромних сума које су се различитим каналима додељивале манастиру којим је руководио.

Аудио-снимак открива телефонски разговор који је иницирао Христо Мишков, а у којем он лобира за интересе русенског митрополита Наума, успут оговарајући друге владике.

Архимандрит Никанор (у свету Христо Мишков) покушао је да увуче Ватикан у вршење притиска на бугарске политичаре и митрополите, како би утицао на избор патријарха и превагнуо у корист сасвим одређеног владике, који је требало да заузме архијерејски престо Бугарске православне цркве.

Ово постаје јасно из снимка телефонског разговора који је послат редакцији листа „24 часа".

Мишков лобира за кандидатуру русенског митрополита Наума, који је био један од 9 митрополита који су испуњавали услове за избор за поглавара БПЦ. У разговору објашњава да га препоручује јер Наум „најбоље одговара политици Ватикана и близак је Васељенској патријаршији".

Истовремено, Никанор отворено оговара митрополите из Светог синода, чак набацује и алузије на геј-журке у манастиру, уплиће у своју шему политичаре Бојка Борисова и Дељана Пејевског, а себе назива „стратегом у штабу који говори шта треба да се деси".

Никаноров скандалозни разговор обављен је негде у другој половини марта 2024. године, при чему је иницијатива потекла са његове стране и већину времена говори само он. Особа са којом Мишков разговара је представник Римске курије, који је својевремено био мисионар у Бугарској, те стога веома добро разуме и говори бугарски. По свему се види да се падре очигледно осећа непријатно због онога што чује из уста бугарског архимандрита, а повремено осећа и нелагоду, због чега лупа главу како да одбије предлоге игумана Гигинског манастира. На једном месту он чак емотивно узвикује: „Господе Боже!", када схвати Никанорову идеју да Ватикан треба да делује у Бугарској преко Пејевског и Борисова.

С обзиром на то да католички свештеник није ни за шта крив у овом случају и да га је Никанор увукао у интригу којој очигледно није подлегао, не наводимо његово име у овом тексту. Међутим, редакција листа „24 часа" ступила је у контакт са њим и добила потврду да се такав разговор заиста догодио.

Када смо се и Никанору обратили за коментар, на питање да ли је било таквог разговора одговорио је са „не". „Не знам о коме говорите, мислим да ме с неким мешате. Осећам да желите да ми напуните џеп парицама. Звучи лепо. Још нешто?", рекао је, након чега је прекинуо везу.

Шема коју Мишков покушава да предложи Ватикану у периоду након смрти патријарха Неофита, у најкраћем, састоји се у томе да се изврши утицај на пловдивског митрополита Николаја. Избор Григорија Врачанског, према Никаноровим речима, значио би да ће Николај Пловдивски управљати и Софијском епархијом, а самим тим и целом Црквом. Због тога Мишков предлаже католичком представнику да „док још има времена" после Ускрса однесе у Пловдив поклоне владици Николају од римског папе и на тај начин утиче на њега да подржи кандидатуру Наума Русенског за патријарха.

Следећи потез који предлаже архимандрит Никанор јесте да се изврши притисак на Николаја Пловдивског и преко „фактора у држави" — Бојка Борисова и Дељана Пејевског. Људи о којима Никанор говори са представником Ватикана, заправо, немају никакве везе са његовом иницијативом, како сазнаје „24 часа".

Могуће је чак и да русенски владика Наум није упућен у Никанорове махинације, иако архимандрит упорно објашњава да су он и митрополит у блиским односима. Вероватно се уз помоћ овог плана Никанор надао да ће, у случају да Наум буде изабран за патријарха, и он сам бити на неки начин награђен и добити могућност да стекне већа овлашћења у Софијској митрополији и БПЦ уопште.

Било како било, Никанорове лукаве рачунице нису се оствариле, јер је Свети синод 20. јуна 2024. године гласањем одредио тројицу кандидата од којих је требало изабрати патријарха, а то су били врачански митрополит Григорије, видински митрополит Данило и ловчански митрополит Гаврило. На гласању је Наум Русенски добио 0 гласова.

Посебно у вези са једним од ових митрополита БПЦ који су ушли у ужи избор од три кандидата, Никанор себи дозвољава недопустиве коментаре и оцене пред страним представником. У телефонском разговору он за Григорија Врачанског каже да „овај ништа неће урадити", јер се налази у подређеном положају у односу на митрополита Николаја, а у време док је био игуман манастира, тамо су се организовале геј-журке.

Никанор овде вероватно мисли на скандал с јесени 2013. године, када је Григорије био игуман Тројанског манастира. Тада је на телевизији „Нова" приказана репортажа са видео-разговорима између једног јеромонаха из свете обитељи и његовог љубавника, у којима су се износили пикантни детаљи из тајног живота у манастиру. Пре тога је други младић испричао како га је исти тај јеромонах завео и претукао, те да је већина житеља манастира учествовала у грешним окупљањима, опијала се и ругала верницима, пљујући на крстиће који су били предати на освећење. Након тога су покренути црквено-судски поступци против учесника у скандалу.

Сличан црквени поступак води се данас и против самог Никанора, али овога пута због нарушавања угледа цркве и финансијских злоупотреба.

Стенограм скандалозног снимка:

Ја сам само стратег у штабу

Никанор: Григорије, дакле... то значи да ће Николај управљати и Софијском епархијом, и целом Црквом. Међутим, тај неће ништа урадити — ни са Ватиканом, ни са Украјинцима, ни са чим. Овај је инертан... Тамо код њега, он је био игуман, у манастиру му организују, разумеш ли, геј-журке и све то. Е па, ја зовем да препоручим, док још има времена, да размотрите то преко ваших канала. Предлажем поново Светом оцу, преко кардинала, је ли. Сматрам да треба деловати и директно, по линији ваше и твоје личне размене са Николајем — да одеш да се видиш са њим, да га посетиш, да му однесеш нешто од папе после Ускрса. Да ли он заиста сматра да је спреман да учини нешто најисправније — да подржи Наума. То је најисправнија политика. Наум је врло близак, знаш и сам, са Васељенском патријаршијом. То најбоље одговара политици Ватикана, јер се ви руководите тиме да Васељенском патријарху буде добро и да он буде подржан. И ја заступам ту позицију, зато сматрамо да је Наум прави човек. А, само још, осим, како се каже, твоје посете Николају, ја препоручујем... пошто се ви налазите, да тако кажем, у дихотомији — имате и душу, и тело, за разлику од нас, ми се водимо само душом, — снажно препоручујем држави Ватикан да на најделикатнији, дипломатски начин који је могућ (наравно, ти знаш да је све могуће), делује овде. Дакле, фактори су Борисов и Пејевски, или пак бугарска држава.

Представник Ватикана: О, Боже мој, Пејевски. Господе Боже!

Никанор: Па, таква је ситуација, они су фактори, али Борисов може. Борисов може, он, Борисов, је довољан, у реду. Да би Ватикан желео да види на месту патријарха русенског митрополита Наума, у шта Борисов треба да убеди Николаја. То је све, морао сам то обавезно да ти кажем, и морам, забога, кажем ти.

Представник Ватикана: Ту, ту не, овамо ће долазити само... Ко ће доћи... председник у мају, и, ето, са њима ћемо се састајати.

Никанор: Чекај, чекај, чекај. Ниси разумео овде какав... Шта овде ради ваш нунције? Ви ваљда имате дипломатског представника?

Представник Ватикана: Добро, добро.

Никанор: Он ће некако учинити све што је потребно. Слушај, ја нисам дипломата, ви знате како се то ради. Ја сам само овако... не знам како ћеш ме назвати. Ја сам само стратег у штабу. Говорим шта треба да се деси. Дакле...

Представник Ватикана: (Речи су неразумљиве)

Никанор: Ма дај, немој, јер он је лоше завршио, одрубили су му главу, па ће једног дана и мени да је одрубе.

Представник Ватикана: Он припрема пут свима.

Никанор: Тако је. Ово је веома важно, јер је тренутак овде пресудан. Да се Николај не би оклизнуо, да би био... и опет кажем, фактор је овде заиста Борисов. Он га слуша, они слушају један другог. Да Борисов схвати да би Ватикану заиста било драго, да тако кажем... да не кажем „желео би", јер то звучи превише тако... Било би им драго, били би веома пријатно изненађени, било би много радости код Његове Светости папе, када би на чело бугарске државе (прим. прев.: лапсус у оригиналу, мисли се на Цркву) дошао патријарх Наум, који ће отворити... Али то је истина. Овде не причамо тек тако, ти га познајеш, који ће отворити бугарску цркву...

Представник Ватикана: Ја га не... Ја га не познајем, али знаш да никад... ти исто тако можеш да кажеш и за друге патријархе, од којих смо много очекивали — и нада, и корака напред... А онда, када су постали патријарси, они су се већ окренули за 180, за 360 степени.

Никанор: То је био... То је Рус. Не, овај не... Дакле, гледајте, имате могућност, слажем се. Кирил, Кирил... И Порфирије се мало окренуо. Али гледај, ја лично, слушај... У праву си, али с друге стране, неко ко...

Представник Ватикана: Ти знаш више. Ја их не познајем. Тако стоје ствари. Ти их познајеш чак више изнутра, више тако — forum internum.

Никанор: Internum их познајем. Наум и ја се познајемо веома дуго. Разговарали смо, идемо на Свету гору...

Извор: https://www.24chasa.bg/bulgaria/article/