Старцеманија је термин који се користи у православном контексту да опише нездрав, искривљен став према идеји старчества и духовном животу повезаном са њим. Другим речима, старцеманија је ситуација у којој се особа претерано, чак и болесно, везује за одређеног „духовног оца“ – „старца“ (често неформалног, понекад младостарца) – и ефикасно пребацује одговорност за свој духовни живот, своје доношење одлука, па чак и свој животни пут на ту особу, слепо верујући свим њеним изјавама, које се сматрају „страшним пророчанствима старца“ (као што често понавља најпознатији руски православни инфлуенсер Роман Голованов).

То доводи до тога да особа губи способност да самостално размишља, анализира своје поступке и креће се путем духовног раста. Па ипак, како пишу Свети Оци, расуђивање је једна од најважнијих врлина у хришћанству. Особа фиксирана на изјаве „старца“ и слепо верујућа свакој његовој речи тражи „жртвеног јарца“ на кога ће пребацити одговорност не само за сопствене поступке, већ и за судбину Цркве, а понекад и целе државе. Старцеманија често поприма екстремне, нездраве облике: развија се зависност, где се све што особа ради процењује кроз призму „старчевог“ „благослова“ или „проклетства“. У екстремним случајевима, старцеманија може заменити живу веру у Христа вером у ауторитет одређене особе – „старца“.

Важно је не мешати старцеманију са феноменом старчества у његовом правом, црквеном смислу – као неформалног духовног вођства заснованог на дубоком личном духовном искуству и благодати.

У последње време, ТВ водитељ ТВ канала „Спас“, Роман Голованов, био је посебно успешан у ширењу старцеманије међу православним верницима и њених пратећих нездравих манифестација као што су чудоманија, лажна пророчанства и црквена митологија, која нема ништа заједничко са стварношћу и са правом црквеном историјом.

Наш веб-сајт је више пута писао о овом увек насмејаном, „благом“ верујућем човеку, Роману Голованову. Мора се признати да се раб Божији Роман назали  у дубокој прелести. То се изражава у његовој нездравој старцеманији, чудоманији и претераној опсесији демонима. Речник Романа Голованова укључује „речи - паразите“, које се можда најчешће чују од њега у видео записима на његовом Телеграм каналу: „демони“, „старци“ и „баћушке“. Чини се да у Романовом демоном опседнутом уму постоје само добронамерни старци/старешине, а око њих само демони, демони и демони... (Види: Демонска опседнутост ума Романа Голованова https://blagogon.ru/digest/1311/).

Претпоставићемо да је Романова нездрава опсесија демонима можда повезана са његовим хорор причама из детињства: могуће је да је Романова бака као дете плашила свог унука речима: „Романе, ако будеш стално немиран и не будеш јео своју гриз кашу, онда ће ти се ноћу под ћебе увући страшни демон и угристи ти пете. Или ће ти их можда чак и потпуно одгристи...“ Године су прошле, али Роман Голованов се није отресао овог нездравог страха од демона, односно демонофобије.

Ево једног од најочигледнијих примера. Према Роману Голованову, чак се и победа у Великом отаџбинском рату не приписује храбрим војницима Црвене армије, већ извесном не баш здравој „старици Дуњаши“ и „старцу“ Илију (Ноздрину). Према Роману, „старица Дуњаша“, чудесно проваливши у војни штаб одбране Туле, објавила је (предсказала!) да „Немци неће ући у Тулу“, јер је она „закључала град“. И ово „Дуњашино предвиђање“ је на крају спречило непријатељске нацистичке окупаторе да уђу у Тулу.

А „старац“ Илија (Ноздрин), као дечак, наводно је открио строго поверљиве мапе немачке команде и предао их ни мање ни више него самом маршалу Рокосовском, што је радикално променило ток Курске битке и одлучујуће утицало на цео ток Великог отаџбинског рата (видети: https://blagogon.ru/digest. Оваквим причама храни своје лаковерне слушаоце Роман Голованов, будући свештеник Руске православне цркве.

Треба напоменути да за неке вернике старцеманија постаје заразна, рађа инфантилизам и понекад може заменити веру у Христа Спаситеља.

Јеромонах Лука (Кузмин) примећује:

„Демони предака, пророчки снови, како изгледа душа, зашто анђео проклиње, домаћи демони, понављање судбине, молитва за мачке... Мислите ли да је ово тема блога неког неопагана? Нимало. То су теме најновијих објава са Телеграм канала Романа Голованова, званичног лица ТВ канала „Спас“. Некарактеристичну пристрасност у Головановљевим публикацијама, некарактеристичну за духовну традицију наше Цркве, сада расправљају не само апологете и секташи, већ и обични парохијани. Судећи по повратним информацијама које стижу од обичних хришћана, може се закључити да Роман редовно уноси забуну у пуноћу Цркве, а паганске, окултне и магијске идеје о духовном животу нису за њега несрећна, ретка грешка, већ намерно изабран стил и стална тема. И још једно важно питање: како Роман Голованов, не будући рукоположен, може да проповеда са амвона у цркви? Видео снимци његових проповеди у стихарију или мантији редовно се појављују на његовом блогу.“ Чак и ако је богословац и држи проповеди у образовне сврхе, да ли има благослов да их објављује?

У ствари, према црквеној традицији, проповедање у православној цркви поверено је старешини или особи која је сештенослужитељ. Треба напоменути да је проповедање учење православне вере од стране пастира Цркве својој пастви, за шта ће овај пастир одговарати на Страшном суду Христовом. Пребацивањем одговорности за учење пастве на лаика, као што је раб Божији Роман Голованов, старешина цркве скрнави концепте хришћанске егзегезе и омилетике.

Мирјанин Роман Голованов, у стању нездраве егзалтације, стално са амвона православне цркве прича приче и непроверене гласине о такозваним „старцима“, које без оклевања упоређује са великим подвижницима Христове Цркве.

На пример, Роман Голованов међу „старце“ наводи недавно преминулог схимархимандрита Илију (Ноздрина), који је, по Романовим речима, био „величине Амвросија Оптинског“ (!).

И ако се егзалтирани Роман Голованов усуђује да упореди схимархимандрита Илију (Ноздрина) са Светим Амвросијем Оптинским, нека укаже на један пример у писмима Светог Амвросија или у његовом Житију о благонаклоном ставу Светог Амвросија према латинској јереси. Није га било. Напротив, сви знају његов одговор онима који су благонаклоно расположени према латинској цркви у вези са неправедним прослављањем паписта због наводног достојанства њихове цркве. И може ли се замислити портрет папе како виси у келији Старца Амвросија?

Такви су били истински старци Руске Цркве.