Старац Јефрем је живео у Катунакији, на Светој Гори Атонској. Један од његових суседа подигао је цркву уз своју келију и одлучио да за њу наручи израду иконостаса.

Отишао је код једног монаха и упитао:

— Колико новчића тражиш да ми израдиш иконостас?

— Петнаест.

Отишао је код другог:

— Колико би коштао тај посао?

— Дванаест.

Затим је отишао код оца Јефрема и рекао му:

— Направи ми иконостас.

Отац Јефрем се прихватио посла не постављајући никаква питања. Када је посао био завршен, сусед је Старцу понудио свега два новчића за његов мукотрпан рад, који је потрајао много дана, и упитао га:

— Је ли то довољно, оче?

— Довољно је – одговорио је старац Јефрем.

Након што је сусед отишао, један од послушника оца Јефрема му је пришао и рекао:

— Старче, преварио те је! Толико си дуго радио, а добио си само два новчића?

На то је старац Јефрем одговорио:

— Синко, оставимо нешто и за живот будући. Ако овде на земљи примимо све што нам „припада”, какву ћемо награду добити у вечности?

Прошле су године и старац Јефрем се упокојио. Тада га је једног дана послушник видео у сну. Старац је стајао у прелепој долини, окружен малим, дивним кућама. Једна од њих била је посебно лепа, па је послушник упитао:

— Оче, чија је то кућа?

— Изграђена је новцем од оног иконостаса. Господ нам надокнађује све оно што не примимо на земљи.