Патријарх Вартоломеј је још једном изазвао озбиљну забринутост међу верницима грчког говорног подручја својим јавним гестом који је безгранично изван православне еклисиологије.

 Како наводи публикација *Helleniscope*, 28. октобра 2026. године, током посете римској базилици Санта Марија Мађоре, патријарх из Истанбула положио је цвеће на гроб папе Фрање и узнео молитве за покој његове душе.

Посебно забрињавајуће било је појање православне молитвене прозбе „Вјечнаја памјат” – у чему су учествовали и свештеници у пратњи поглавара Фанара – као и чин благосиљања гроба.

Публикација истиче да, у оквиру православне традиције, овакви поступци носе дубок теолошки значај и не могу се одбацити једноставно као гест личног пријатељства или дипломатског протокола.

Аутор текста сугерише да су овакви потези поглавара Фанара мотивисани, пре свега, финансијским интересима.

 У чланку се тврди да Ватикан обезбеђује Истанбулској патријаршији годишњу „помоћ” која достиже износ од више милиона.

Међутим, поред финансијског аспекта, овде је реч и о кључном догматском питању. Суштина није у томе да ли православни хришћани треба да покажу саосећање или поштовање према покојнику, већ у томе што је вршење православног помена за римског папу противно канонској и догматској традицији Цркве.

Посебно забрињава јавни и изразито црквени карактер овог догађаја, који је додатно наглашен учешћем других свештенослужитеља из Цариградске патријаршије у појању. Овакви поступци – изведени јавно и широко пропраћени у медијском простору – неизбежно шаљу одређену теолошку поруку верном народу. Критичари истичу да патријарх Вартоломеј има обавезу да православним хришћанима пружи јасно објашњење о томе како се ови гестови односе према црквеном предању.