Ево какво чуде се десило 30. октобра 2026. године, у нашем манастиру Воздвижења Часног Крста у Бидрејеву, током крштења дечака по имену Татијан — названог по мученику Татијану Фригијском (чији се спомен слави 25. септембра).

 Иначе, не само да сам обавио чин крштења, већ сам по десети пут био и кум. И не, ово није ни Фотошоп нити дело вештачке интелигенције.

Након што сам Татијана три пута погрузио у крстионицу — изговарајући: „Крштава се слуга Божји Татијан у име Оца, амин, и Сина, амин, и Светога Духа, амин” — поступио сам према обичају: извадио сам га и спустио на под, поред крстионице.

Његова мајка, Анастасија, и кума, Љубов, почеле су да бришу дете пешкиром. У том тренутку нисмо приметили ништа необично; све се одвијало уобичајеним током — мада ме је прилично изненадило то што је Татијан деловао необично радосно током целог обреда. Међутим, када ми је жена по имену Ева послала фотографије, угледали смо ово...

Ако погледате распоред простора у којем је обављено крштење, видећете да се један од прозора у делу наше цркве Воздвижења Часног Крста који служи као трпезарија налази на потпуно супротној страни од оне на којој се појавио овај стуб благодати Светога Духа. Ова божанска Светлост извире из средишта тог простора. Штавише, није реч само о зраку, већ о правом стубу — сачињеном од дуге и читаве палете боја, уз кружне облике који подсећају на „месечеве кратере” и делују истовремено хаотично, а понегде и организовано — а све је усмерено ка новокрштеном дечаку Татијану. Овај феномен забележио је сам Творац — управо Онај који је установио Свето крштење, једну од седам Светих тајни Цркве.

П.С. Али то није све... Док су се родитељи, Артемиј и Анастасија, заједно са новокрштеним дететом, његовом кумом Љубовом, мојим веома блиским пријатељем Валеријем, као и другим рођацима и ближњима малог Татијана, враћали кући у Нижњи Новгород након крштења (пут дуг готово 100 километара), на небу се појавио крст од облака који их је „пратио” готово целим путем. Но, то је већ прича за неку другу прилику.