У почетку, овај јесењи празник — којим се обележава ослобођење Москве — славио се само у самој Москви. Празник је постао свенародни захваљујући рођењу једног детета.

Године 1648, током свеноћног бденија на празник Казањске иконе, цару Алексеју Михајловичу родио се син Димитрије. Годину дана касније, цар је донео одлуку да се тај дан слави у целој земљи. Иза величанственог, државног карактера овог празника стајала је царева лична захвалност за рођење сина. Дечак је, међутим, живео мање од годину дана; преминуо је свега шеснаест дана пре прве свенародне прославе — иако је указ био издат док је он још био жив.

Иако често говоримо о „Казањској икони” као о једном, јединственом предмету, тај назив заправо обухвата неколико различитих приказа.

Оригинална икона, коју је 1579. године пронашла девојчица по имену Матрона, украдена је 1904. године и, по свему судећи, уништена у пожару. Сачуване су њене копије — које се у црквеној терминологији називају „спискови” — а неке од њих се такође поштују као чудотворне.

Тренутно се у Казању чува једна чудотворна икона из 18. века; њу је Руској цркви вратио папа Јован Павле II, који ју је претходно једанаест година чувао у својим приватним одајама.

Патријарх Кирил је 2023. године објавио откриће управо оне иконе пред којом се молио Пожарски. Ипак, то није она икона коју је пронашла Матрона — тај оригинал је остао у Казању, док је икона пред којом се Пожарски молио у Москви била копија.

Запис о проналаску оригиналне иконе оставио је будући патријарх Гермоген, који је био учесник тих догађаја. Он је посебно нагласио да је откривење било даровано младој девојчици — а не епископу, владару, богаташу или мудром старцу. Ипак, у почетку јој ни војни заповедници ни архиепископ нису поверовали. Након открића, затражили су опроштај због свог недостатка вере.

Ермоген није прећутао ову грешку црквених власти; тако је она остала део историје овог празника. Данас би многи јерарси радије захтевали ћутање о сопственим грешкама него што би их признали. Па ипак, будући патријарх је сам забележио како је један архиепископ посумњао у речи детета — и испоставило се да није био у праву.