|
„Митрополит Иларион је рекао, да су високи функционери (Цркве) имали могућност да им се уместо ковид – вакцине убризга вода“ У Холандији је седам особа — од којих су две у међувремену преминуле — поднело тужбу против Била Гејтса, извршног директора компаније „Фајзер” (Pfizer) Алберта Бурле, бившег премијера Марка Рутеа, као и саме холандске државе. Тужиоци тврде да су обманом наведени да приме вакцину која је озбиљно нарушила њихово здравље.
Они желе да позову тужене на одговорност у име свих осталих који су на сличан начин преварени и под притиском приморани да приме вакцину. Главни аргумент тужилаца јесте да је пандемија ковида 19 била део глобалног пројекта познатог као „Велики ресет”, који се наставио и након окончања пандемије. Они сматрају сопствену владу саучесником у спровођењу ове агенде. Описујући кампању масовне вакцинације као „највећи геноцид у историји”, тужиоци су суду доставили и стручна сведочења. Ево како изгледа истинско грађанско залагање: грађани који захтевају одговорност од сопствене владе и неких од најмоћнијих људи на свету. Руски медији су прећутали ову тужбу. Уместо тога, у исто време, бавили су се разводом једног геј пара у Паризу. Посматрајући Русију споља, покушавам да схватим њену унутрашњу логику. Русија критикује Запад готово због свега — глобализма, парада поноса, урушавања породице и дигиталног надзора — али када је реч о ковиду 19, влада потпуни мук. Зашто? Претпостављам да је разлог тај што је и Русија спроводила потпуно исте мере: QR кодове, рестрикције, обавезну вакцинацију за читаве професионалне секторе, као и притисак на оне који су изражавали сумњу. Чињеница да је Русија развила сопствену вакцину не мења суштину саме политике. Осудити Запад због начина на који се носио са ковидом 19 значило би осудити и саму Русију. То би наметнуло одговор на питање које се сада поставља у Холандији: ко сноси одговорност за последице таквих мера? У Русији то питање још увек није ни постављено. Црква је стала на страну власти; патријарх је јавно подржао кампању вакцинације. Касније ми је Иларион рекао да су високи званичници, који су се вакцинисали пред камерама, имали могућност да им се, уместо вакцине, убризга обична вода. Не знам шта је Патријарху дато. Знам, међутим, да је он — као и многи други — учествовао у јавном спектаклу осмишљеном да убеди људе да се вакцинишу. За оне којима је претила опасност од губитка посла, ситуација је била сасвим стварна. Нико од црквених великодостојника није изразио покајање. И то превазилази оквире самог ковида-19: шта год држава учини, Црква стоји чврсто уз њу. Патријарх је параде поноса окарактерисао као „тест лојалности” према Западу, представљајући их, можда, као главну линију разграничења између добра и зла. Па ипак, када сам пријавио сексуално узнемиравање од стране митрополита Илариона и приложио снимке — што је касније довело до покретања кривичног поступка — црквено руководство га је активно штитило. Мета њиховог напада постао сам ја, а не Иларион. То указује на то да проблем није у самом греху, већ у томе *чији* је то грех. Ако је реч о „некоме са стране”, то постаје повод за осуду са проповедаонице; ако је реч о „некоме свом”, то постаје изговор за напад на особу која се усудила да о томе проговори. Не сматрам Запад светим. Али тамо се могу наћи људи који пред суд изводе сопствену владу — па чак и најбогатије појединце на планети. Вредности се истински бране само онда када та одбрана носи ризик од личног губитка. Већина људи у Русији уверена је да им се говори истина. Међутим, постоји једноставан тест за проверу истине: да ли је неко спреман да проговори против „своје” стране? Из сопственог искуства знам како се тон разговора мења када је неко приморан да полаже рачуне свом табору. Када би у Русији почео судски процес против оних који су увели QR кодове и обавезну вакцинацију — да ли би такав процес уопште био дозвољен? И на чијој би страни тада била Црква? За оне који желе да сами проуче детаље овог случаја, молим вас, посетите ову веб-страницу: (http://thenetherlandscase.com/). Она садржи збирку судских докумената, вештачења, снимака и интервјуа. Сајт је на енглеском језику, али савремена технологија омогућава свакоме да га лако преведе на језик по свом избору. + + + Јучерашња објава изазвала је значајне реакције – хвала свима који су је прочитали и поделили. Данас објављујем интервју са Питером Стасеном, адвокатом из Холандије, који води правни поступак против Била Гејтса, челника компаније „Фајзер” и других утицајних личности. Интервју је на руском језику и препоручујем да га погледате у целости. Обратите посебну пажњу на крај разговора. Стасен истиче да ово није само правна, већ и духовна битка – борба између добра и зла, па чак и борба против ђавола – те да свако мора да води ту борбу тамо где се налази, у складу са својим могућностима. Управо то недостаје многим људима који најгласније говоре о „традиционалним вредностима”. Лакше је борити се против зла „тамо негде” – за то можете чак бити похваљени или награђени. Много је теже суочити се са њим у својој близини – у сопственој земљи, у својој Цркви или међу својим народом. Можда се нећете сложити са свим што је у интервјуу речено, али он свакако пружа повод за размишљање. https://t.me/georgesuzuki_official/2159 |