Писмо 11.

Слово о љубави је узвишено, па га није лако изразити нашим оскудним умом и још оскуднијим делањем. Ти си код себе приметила да имаш мало љубави, а ако погледаш боље, видећеш да уствари ниси имала ни представу о њој. Хтела би да знаш на који начин да стекнеш ту врлину.

Дуж древних стијена Метеора процвјетала је легенда о аустралијској туристкињи која, изашавши из аутобуса код грчког православног манастира, више никада није виђена. Током деценија прича препричавана од стране туристичких водича добила је свој властити живот. Али у сумраку љетне вечери још увијек можете наићи на Аустралијанку из Перта, некад знану као Анита Филипс, у пуној православној монашкој одјећи, како се брине о башти у задњем дијелу манастира св. Стефан, смијешећи се својим плавим очима испод црне одјеће.

Овим текстом ћемо почети низ разговора са родитељима многодетних породица у Србији и Русији, будући да су оне показатељ и пример који треба подражавати и следити, не само због ''беле куге'' и демографских проблема т.ј. из родољубивих порива, већ пре свега због заповести Господње: ''Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме'' (Постања 1, 27,28), т.ј. због тога што деце треба да буде онолико колико их да Бог.

Као и свака страст, туга има сасвим природно порекло. Несрећа, туга, плач – то су обичне емоционалне реакције човека на неке тешке околности у животу. На пример, када умире блиски човек, ретко ко остане равнодушан к том догађају. Ми не можемо да останемо равнодушни при тешким ударцима. Наше емоције нам помажу, као прво, да преживимо стрес, као друго, да мобилишемо своје силе у борби с тешкоћама, оне нас покрећу к некаквим активностима. Али је лоше када емоције овладају нама. Када дођемо у дуготрајно стање туге, онда смо већ близу депресије. Шта је то страст туге, депресија?