|
Раде Јанковић: Окултне замке наше барокне иконографије (крај) |
|
|
|
понедељак, 13 јануар 2014 |
Презир према крсту заједничка је црта свих средњевековних гностичких јереси. Тако и за све модерне окултисте, нововековне настављаче гностичке традиције, крст је сибол пада трансцендентног човека, божанства, у свет материје, пропадљивости – распеће је симбол зла а не наде у васкрсење. Отуда обртање крста значи извртање принципа наде: делатне силе Неба заменити делатним силама нижег реда; обрнути смер духовне вертикале надоле, са висине у дубину – ка земном и још дубље, ка подземном, хтонском - демонском. Пробудити демонске силе да би се покренуо принцип тренутне сатисфакције: „Ти можеш све, и то одмах!“ Тада, уместо Неба имате пред собом само „хоризонт дешавања“. И једног „Бога“ који стално ишчезава на том хоризонту! |
|
Детаљније...
|