„После молитве, моја келија се испунила неподношљивим смрадом...“

Сведочанство Сетогорског старца Јефрема Катунакијског професору Целенгидису, одломак из књиге професора Д. Целенгидиса

Људи се најчешће страшно узнемире када не добију оно што су желели. Узнемирени су до те мере да су спремни да одустану и не раде ништа друго: која је сврха ако ништа не успе.

Преподобни Никон Бељајев, последњи оптински Старац пише о нечему што је за многе од нас „слаба тачка“, што бисмо често желели да избегнемо по сваку цену. Ради се о патњама и искушењима на која наилазимо током живота. Да ли ће нас, ако будемо довољно верни, Бог сачувати од сваког искушења или се ту ради о нечему другом? Како да се понашамо када искушења ипак покуцају на наша врата?

На свим путевима којима у свету ходе људи неће наћи мира док се не приближе уздању у Бога и надању на Њега Јединога.

 Ко се у Бога узда, стамен је у срцу, и сви људи виде честитост његову и пред  непријатељима је вазда хвала његова.