Писмо четврто. Богослужење

Дубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитељ олтара Господњег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник Цркве и православних догмата – такав је лик светитеља Илариона, који је своје земаљско служење овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. Светитељ-богослов са нарочитим болом доживљава одсуство јединства словенског света. Своје друго путовање по западним земљама 1912. године описао је у „Писмима о Западу“. Ценећи вредност великих дела западне уметности, тамошње лепоте природе, па чак и достигнућа материјалне културе, Владимир Тројицки критикује религиозни живот западне Европе у поређењу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошћу и реализмом православне духовности.

ЈЕДНА ПРЕДРАТНА ПОЛЕМИКА           

Живећи у време „толеранције“ и „екуменизма“, заборавили смо да је некад било много више слободе у изражавању свог мишљења и здравој полемици, чак и у области религије, где је данас, под надзором „Свевидећег ока“ билдербеговско-илуминатског, свака племика забрањена. Зато подсећао на једну такву полемику, вођену пре Другог светског рата, у којој је учествовао Владика Николај.

+ + +

Писмо Врховног Рабина

Девојка Даница Грљановић, ћерка Ђорђа Грљановића из Бигренице, имала је 17 година када се навелико спремала за удају. Неуморно је радила на спремању ствари за удају, шила, везла и штрикла сваког дана, не гледајући на празнике и недеље.

Умре један Србин, не зна се од чега,
Али Господ прими у насеља њега,
И рече му Господ: „О љубазни сине!
Доспео си, ево, у рајске висине.