Пишеш како си трпела много, много од свог мужа. Ружио те, изгонио из куће, па чак и тукао. Но с молитвом и надом у Свевидећег имала си снаге да све поднесеш, никад никоме не жалећи се и нејављајући ван куће шта у кући бива. Страдање ти је омекшало душу, искоренило сваку гордост и још те јаче привезало к Богу живоме. Једно време мислила си да ћеш полудети. Међутим, ниси ти полудела, – он је полудео, муж твој. Сад си ти забринута за његову душу, и питаш: има ли уопште полуделима спасења?

Као кад се неко враћа дома из велике даљине, тако се Ви осећате сада враћајући се из ледених предела неверовања ка топлом огњишту вере својих отаца. Тешкоће, које при том имате, нису непознате Цркви. Јер Црква има обично искуство у томе, шта све бива с људима кад се удаљују од вере а шта опет кад се враћају вери. У првом случају демони их гоне напред а у другом враћају их назад, употребљавајући при том све могуће хитрине. Тако и с Вама.

Умро Вам стари свештеник, и на његово место дошао сасвим млад богослов. Староме свештенику Ви сте радо целивали руку, али Вам је, кажете, нелагодно целивати руку свештенику много млађем од себе. Зар нисте слушали причу о кнезу Милошу и младом свештенику? Овако гласи та прича: