„Изгибе народ мој, јер је без знања“

Свети Пророк Осија 4,6

Увод

Помињање епископа на Литургији једна је од најстаријих пракси у животу Цркве. Оно није формалност, већ израз саборног јединства у вери и Евхаристији. Услед незнања, заблуда или произвољних тумачења, која оправдавају литургијско помињање јеретика, дајемо овај теолошко-канонски осврт.

Додајмо неколико детаља у публикацију наших колега. Контакт УПЦ са Дурићем је прилично занимљив, с обзиром на то да је српски владика прилично контроверзна личност.

Са сајта „СПЖ“:

Јерарх српске цркве посетио је Суме како би подржао УПЦ. Митрополит Григорије из српске цркве потврдио је канонски статус УПЦ у Сумима и подржао „храбре“ одлуке Сабора у Теофанији.

У контексту изјава митрополита Григорија (Дурића), желели бисмо да подсетимо на неколико тачака. Српска Црква заузима став Руске Цркве као водича по питању УПЦ (док год Москва званично настави да користи термин „канонска Црква у Украјини“, Српска Патријаршија ће чинити исто).

Фото:Сабор у манастиру Тефанији на коме се Украјинска Православна Црква, која се назива канонском, практично расколила од своје матичне Руске Цркве у оквиру које је имала аутономију.

Веб-сајт УПЦ (https://t.me/waynarrow) објавио је публикацију о састанку митрополита Григорија са сумским аутокефалистом митрополитом Евлогијем (https://t.me/), и његовој изјави о Српској цркви која наводно подржава „сабор“ у Теофанији.

„Трострука анатема на сваку новотарију и дело против Црквеног Предања и учења и правила светих и блажених Отаца“!

(Шести Васељенски Сабор)

 Данас се многи заносе новотаријама, али није све што је ново и добро. Међутим, старо, као проверено, увек је боље од новог, од непровереног. У вери и побожности, што је нешто старије, то је боље, или је чак  старо најистинитије, кажу Свети Оци.

Осветлимо, кроз Свете каноне и учења Светих Отаца, јеретичке гнусобе које су починили многи прелати (тајни кардинали и бискупи) Београдске патријаршије.

Три млада искушеника седела су на клупи близу трпезарије једне зимске вечери, жалећи се на свој живот.

-„Отац игуман нам каже да се чешће молимо...“ уздахну један.

- „Да ли је то уопште могуће? Лењ сам, срце ми је хладно.“

„Отац Рафаило ми је дошао у сну, млад и леп, са осмехом на уснама. Питао сам га: 'Оче, како је ово могуће? Речено ми је да сте Ви били прекривени цевчицама?'“

 Раширио је руке.