Наше време је апокалиптично. Али, кад оно није било апокалиптично? Још у апостолско време хришћани су видели демонску персонификацију и испољавање зла у свету који их је окруживао. Они као да су својим очима созерцавали сенке апокалипсе за време крвавих прогона и мрачне обрисе „звери из бездана“, која жели да растргне Цркву, Невесту Христову, као што су лавови кидали својим зубима тела хришћана међу зидинама Колосеума. У догађајима светске историје они су предосећали и осећали будуће катастрофе, и контуре апокалиптичких слика су се оцртавале пред њиховим очима све јаркије и јасније. Апокалипса је почела од времена Христовог доласка на земљу. Јован Богослов је на Патмосу созерцавао оно што јесте и што ће бити.

„Говоре: `Мир! Мир`, а мира нема!“

Ове речи пророка Јеремије одјекују ми у ушима колико и бука преговора ових дана.

Преговори у таквом формату нису сувишни, али присетимо се да је наспрам нас за овим преговарачким столом непријатељ. Притом, стар више од једног века. Веома лукав. Веома опасан. И веома стрпљив. Играч на дуге стазе.