Московски храм Полагања ризе Пресвете Богородице у Леонову већ дуго времена руководи болесницима хоспиција №4. О томе како се граде односи са смртно болесним људима, и о искуству у том духовном послу разговарамо са настојатељем храма, протојерејем Андрејом Рахновским.

„Знај да морамо служити, не времену, већ Богу“

Свети Атанасије Велики, писмо Драконтију

„У корак са временом!“

Гледајте паролу свих оних, који у наше време тако снажно теже да воде Цркву Христову од Христа, да воде Православље од истинског исповедања Православне Хришћанске Вере. Вероватно ово гесло не одјекује код свих, нити увек тако гласно, јасно и отворено - ово, након свега, може да одбије неке ! Важна ствар је практично слеђење овог гесла у животу, тежња да се на један или други начин, у већем или мањем степену, ово гесло примени у животу.

Ова прича се догодила у манастиру Ватопед, када је тамо још увек живео старац Јосиф «Млађи». Био је крај новембра. Тада сам радио на послушању у конаку. Тих дана су се студенти Политехничког универзитета у Атини сукобили са полицијом. Неки од тух студената анархиста дошли су на Свету Гору, како би се скрили од власти. Један од њих – анархиста са зеленом чироканом – је имао стрица који се подвизавао у манастиру Есфигмен. Тај младић је и предложио својим друговима да потраже привремено уточиште на Атосу.