У периоду Васељенских Сабора јереси су имале претежно тројични и христолошки карактер. Духовни и интелектуални напори православних богослова били су управљени на то да са тачношћу, која је могућа за човечији језик, формулишу догматско учење о Светој Тројици и о Христу као Богочовеку. Црква је схватана као непосредна, емпиријска реалност, која се душом може доживети, као поље божанске светлости и благодати, као животворна атмосфера у којој се рађа и формира човекова личност, као ваздух којим дише човечија душа.

Из успомена протојереја Михаила Бојка

Познати кијевски протојереј о. Михаило Бојко († 2003) имао је огроман ауторитет у Кијеву и шире. Духовник кијевског свештенства и многобројне пастве привлачио је меким срцем, необичном љубављу и саосећајношћу према сваком ко би му долазио. Богослужења у Покровском женском манастиру, где је носио свештеничко послушање више од 30 година, нису ограничавала батјушку да буде чест гост своје духовне деце: током духовних беседа уз чај причао би о свом тешком животу. Многе беседе и проповеди старца су потом записане.

Из старозаветне историје је познато да је када је било завршено грађење јерусалимског храма Бог рекао цару Соломону: Осветио сам овај храм који си ти саградио да би у њему пребивало моје име довека; и биће очи моје тамо у све дане (3 Цар. 9, 3).