НАПОМЕНА ПРЕВОДИОЦА 

Трагајући по својој архиви, нашао сам овај текст блаженопочившег митрополита петроградског Јована (упокојио се 1995. године), истинског ревнитеља побожности и државотворства руског. Текст је објављен 1993, на врхнуцу Јељцинове погубне власти, кад је изгледало да нема никакве наде за Русију. Ипак, ствари су се промениле. Видимо како. Иако овај текст говори о Русији, његов духовни увид тиче се и нас, данас и овде. Вреди послушати владику Јована, човека који је сазирао истину и умео да је саопшти.  

Владимир Димитријевић

Ово доба је чудно доба. Ми знамо да су кроз људску историју постојали тренуци духовних и културних криза, моралног пада и уздизања, били су тренуци такозваних „превредновања вредности“. Али само у нашем добу, у свету се појавило нешто много више застрашујуће и претеће: то је губитак вредности, њихов катастрофични нестанак из живота, са духовног и интелектуалног хоризонта, из савременог човечанства.

Сада ћу рећи неколико речи о скромној и нападној одећи.

Тело је видљиви део душе (управо сазнавши то, познати рок музичар К. Кинчев је престао да украшава тело новим тетоважама). Украшавајући своје тело, одевајући га, жена као да открива неки део онога што се крије у њеној души. На пример, помоћу козметике покушава да доцрта свој лик до идеала који је себи задала.