Недавно сам наишао у Википедији на чланак о старцу Рафаилу Берестову, у којем се већ у првој реченици тврдило да га Руска православна црква сматра душевно поремећеним. Поред тога, о оцу Рафаилу је било наведених тек неколико реченица из његовог живота које су садржавале многе фактографске нетачности. Будући да познајем тог предивног и неустрашивог духовника, клевета на њега (од стране модернисте протођакона Андреја Курајева) ме забољела и разљутила, те сам узео да уредим чланак – да га изнова напишем, узимајући у обзир све податке из његових бројних чланака, видео-снимака, као и личних разговора са њим.

Догодило се то у доба кад су Србијом владали комунисти, а епархија била без владике.

Село … у Војводини настањено је поштеним, вредним и тврдоглавим људима, који су јако „држали до реда“, онаквог како су научили да држе од својих старих. Својим „редом“, јако су се поносили пред сељацима суседног села, који су се са своје стране поносили тиме што су „напредни“ и „модерни“, и били веома расположени према новој моди – комунизму.

Још ниједан пут у животу нисам говорио са Тобом, aли данас желим да Те поздравим. Ти знаш да су ми од детињства говорили, да Те нема. И ја лудак сам поверовао.