Светима није било свеједно ко и како влада народом. О томе нам довољно говори пример Јована Претече, највећег између рођених од жена, који је обличавао Ирода због незаконитог брака са женом свог брата. Зар је њему било битно да се меша у то ко са ким спава и ко кога вара? Ко је кога оставио и с ким се потом свезао? Изгледа да јесте битно. Јер изопачење министра значи и пропаст целог министарства. А изопачење губернатора значи да ће цела област пући по шавовима. Треба разумети да и Претеча није мислио на телесне прохтеве цара, већ о последицама по народ. Отуда и обличење. И долазимо до следеће мисли: шта ми треба да захтевамо од власти, осим уздржања и чистоте? Шта о томе говори Свето Писмо?

– Старче, смућујем се када неко не мисли добро о мени.

– Баш добро да си ми то рекла! Од данас ћу да се молим да нико нема добро мишљење о теби, јер ће ти то бити на корист, добро моје дете. Бог, промишљајући о нама, допушта да нам људи чине неправде или да нам кажу нешто неосновано – да бисмо искупили неки грех или да бисмо уштедели нешто за други живот. Не могу да разумем какав ви то духовни живот желите? Ви још увек не схватате своју духовну корист и хоћете још овде да будете исплаћене; за Небо ништа не остављате. Зашто тако посматраш ствари? Шта читаш? Евергетинос? Зар тамо не пише шта ти ваља чинити? А читаш ли Јеванђеље? Читај га сваки дан.

Недавно сам наишао у Википедији на чланак о старцу Рафаилу Берестову, у којем се већ у првој реченици тврдило да га Руска православна црква сматра душевно поремећеним. Поред тога, о оцу Рафаилу је било наведених тек неколико реченица из његовог живота које су садржавале многе фактографске нетачности. Будући да познајем тог предивног и неустрашивог духовника, клевета на њега (од стране модернисте протођакона Андреја Курајева) ме забољела и разљутила, те сам узео да уредим чланак – да га изнова напишем, узимајући у обзир све податке из његових бројних чланака, видео-снимака, као и личних разговора са њим.