Иван Буњин спомиње у својој књизи „Село“ неку глувонему жену која је била добила на поклон једну раскошну свилену мараму. Жена је била прилично ограничена и жао јој је било да ту скупоцену мараму носи са лица, него је носила само с наличја, све очекујући да ће јој се некад указати прилика да је покаже свету у свему сјају. Али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с наличја искрзала и поцепала, а да је она јадница и није понела с лица. – Тако ради, пише Буњин, и већина од нас. И ми смо сви добили на поклон диван дар – живот. Међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – проживе читав живот с наличја, с његове ружније стране.

18. јануара и 1. априла славимо спомен на преподобног Псково-Печорског старца Симеона (Желнина; 1869-1960)

Старац Симеон (у свету Василиј Иванович Желнин) родио се у селу Јаковљевске Псковске губерније. У благочестиви дом Желниних долазио је монах Корнелије (сада прибројан лику помесних Псковских светитеља) и често је понављао дечаку Василију: „Бићеш ти монах, бићеш ти старац велики“. Још као дете Васја је слушао о животу преподобног Серафима Саровског и желећи да подражава великом подвижнику, пронашао је у пољу повећи камен и почео на њему да се моли.