Увод: О беседи Блаженог Теодорита «О божанској љубави»

У наше дане, много се прича о љубави. Љубав, љубав, љубав – о томе стално говоримо. Господ је заиста рекао да је заповест о љубави највећа од свих заповести. Али, авај, та љубав је далеко од ових наших људских симпатија и дружења. И оне су добре ако су с добром намером, али су недовољне. Божаствена љубав утемељена је на жртви и подвигу, и она се стиче Духом Светим. Изрека Отаца је:»Дај крв, и прими Дух». Зато пажњи читаочеовој предлажемо беседу Блаженог Теодорита Кирског  о тој теми. Као што ће се видети, овај учитељ говори о подвижницима који су љубав стекли. Да знамо и да се по томе равнамо. Далеко смо од идеала, али морамо да му стремимо, молећи се Господу да уклони наше недостатке. (В.Д.)

           Основно учење старца Тадеја јесте да је Бог свуда, и да помаже свакоме: „И слабима и јакима, свакоме коме је помоћ потребна. Зато непрестано треба вежбати себе да срце отворимо Богу“.

Сада ћу вам испричати о Старцу Константину Агиопавлитису, који је због своје велике љубави према Мајци Божијој био удостојен да је види.

Када је био војник у битци код Килкилиса, био је окружен непријатељима. Због велике опасности која му је претила, призвао је Мајку Божију и обећао да ће постати монах. Чудом, Мајка Божија га је спасила од сигурне смрти. Након тога је добио дозволу да се врати кући у Кефалонију где је својој мајци испричао шта му се догодило и шта је обећао. Пошто му је мајка била побожна жена, посаветовала га је да испуни оно што је обећао. Тако да је 1926 године напустио свет и отишао у Манастир Светог Павла на Светој Гори где је постао монах.