“Господ долази! Цела васиона дрхти пред Њим. Ближи се крај овог материјалног света. Људи мисле да су то приче за малу децу и да ће овај свет трајати вечно. Не, ускоро ће овоме доћи крај! И ви ћете бити сведоци тога!“

+++

БОЉЕ ЈЕ БИТИ СИРОМАХ СА ХРИСТОМ, НЕГО МИЛИЈАРДЕР СА ЂАВОЛОМ

«Рече Господ:

И како хоћете да чине вама људи

чините и ви њима онако.» (Лука 6,31)

      Постоје, драги моји непријатељи Христове Цркве, који је непрестално оптужују. Шта они говоре? Неке од њихових отпужби су и ове, да се Црква не одазива захтевима времена у којем живимо, да су јој непознате недаће савремених људи, да се Јеванђеље занима само за живот после смрти и да је равнодушно за садашњи живот, да са својим проповедима о рају и паклу усмерава наш ум на метафизички свет и да успављује народ, који постаје жртва експлоатације. Шта имамо да одговоримо на ове оптужбе?

Један руски пустињак, схиманах Макарије, који је живео у пећини на Керасији и умро 1888.г., причао је следеће: Схимонах отац Арсеније, шумар Велике Лавре, био је пре ступања у монаштво 18 година капетан сердара (хришћанске страже Свете Горе), и неколико година чобанин. Знао је све стазе светогорских шума, због чега су га и назначили, када је ступио у Лавру, на дужност шумара.

Американац Мајкл Вилсон, свештеник у Српској православној цркви у Канзас Ситију у САД, долазио је у Црну Гору и том приликом испричао своју чудесну причу.