У келију Светогорца схиархимандрита Серафима (Томина), на подворју Свето-Андрејевског манастира у Оренбургу, сам дошао заједно са старцу драгом гошћом, монахињом Серафимом из Марто-Маринске Обитељи Милосрдја, која се налази у селу Ира, близу Кумертау, у Башкарији. Спремао сам се за пут, а мати је причала, док јој је глас подрхтавао од суза:...

„Када је, 1918. године, пробијен Солунски фронт, кренуо је у манастир. Успут, питан од многих људи куда ће сада, кад је рат завршен, одговарао је, попут многих који су истим путем пошли, а о којима сам говорио: Ја идем да продужим духовни рат!“

       Архимандрит Гаврило Димитријевић, Крагујевчанин, рођен је 1904. године. Крштено му је име Милисав (Миса). Средњег је раста, ведрог чела, црних очију, мало повијеног носа и изразито црне, густе косе и дуге браде. Радио је у Хришћанској заједници у Крагујевцу.

         Писмо 11.

Слово о љубави је узвишено, па га није лако изразити нашим оскудним умом и још оскуднијим делањем. Ти си код себе приметила да имаш мало љубави, а ако погледаш боље, видећеш да уствари ниси имала ни представу о њој. Хтела би да знаш на који начин да стекнеш ту врлину.