Отац Сава Вазнесењски: Како да нам причешће не буде на суд или осуду |
|
|
четвртак, 07 март 2013 |
Ко хоће да приступи Причешћу ван ова четири уобичајена поста, да пости седам дана пре тога, пребивајући у црквеној и домаћој молитви, и да се припреме за подробно исповедање грехова својих. Који су у браку, да се у те дане свакако уздржавају од супружанских веза. Пред осми дан, да пред свештеником исповеде све своје грехе, и од вечери ништа да не окушају: ко не може због детињег доба, болести или престарелости, нека поједе нешто мало, и од поноћи сви да се уздрже, пребивајући у молитвама, метанијама и духовним размишљањима, по својој моћи се припремајући. |
Детаљније...
|
|
Отац Серафим Роуз: Философија апсурда |
|
|
уторак, 05 март 2013 |
Увод
Овај се век, не без разлога, назива веком апсурда. Песници и драмски писци, сликари и вајари, представљају наш свет као нелогични хаос, а нас – као бездушне делове тог хаоса. Политика је, независно од правца и нијансе, постала само параван, и она светском распадању привремено придаје жалосни изглед поретка. |
Детаљније...
|
|
Преп. Варсонуфије Оптински: О честом причешћивању и неколико поучних примера |
|
|
петак, 01 март 2013 |
12. април 1912. године У првим данима хришћанства, поштоваоци Господа Исуса Христа причешћивали су се свакодневно и водили су равноангеоски живот, били су спремни да у сваком тренутку изађу пред лице Господње. Често се догађало да су се ујутро хришћани причешћивали, а у вечерњим сатима су могли бити ухапшени и одведни у Колосеум. Наравно, налазећи се у опасности, хришћани су будно мотрили на свој унутрашњи свет и свој живот су проводили у чистоти и светости. |
Детаљније...
|
|
Старац Сампсон Сиверс: О Православљу, екуменизму и модернизму |
|
|
среда, 27 фебруар 2013 |
О Православној Цркви и вероисповедањима; о обновљенству; зашто је опасно тајне молитве читати гласно; како су скончали руски обновљенци; мисли.
Ово је смисао мог живота, да се учини осетним, свесним: само Хришћанство, само задобијање и познање Христа, не јавне слике Христа, не Христа званичне Цркве, већ живог Христа. Не искривљеног, католичког, протестантског Христа, већ истинског, стварног, Православног Христа. Сва радост и утеха, мог интересантног, али веома тужног живота се састоји у овоме. |
Детаљније...
|
|
|