Православни хришћани Светог Јефрема Сирина прослављају 10. фебруара, и знају га као изузетног подвижника и једног од најауторитативнијих тумача Светог Писма у Цркви.

Иза себе је оставио многа духовна дела, али није писао толико ни о чему колико о духовној скрушености и покајању. Непрестано сећајући се смрти и страшног судњег дана, и сам је целог живота проливао горке сузе покајања. Његови савременици су га веома поштовали, називајући га сиријским пророком, гомиле људи су се окупљале да слушају његову реч.

Борба са помислима, које доносе скорб (жалост), ма колико те помисли биле сложене, замршене и умне, треба да буде веома проста, као што је проста и цела вера хришћанска, по својој простоти доступна сваком човеку, а која по својој сили задовољава сваког човека.

Ми не идемо у Рај не зато што грешимо. Знајте да је једини безгрешан био Христос и нико други. Не идемо у Рај не зато што чинимо грехе. Док смо живи и док су нам очи отворене, грешимо. Отићи ћемо у Рај, јер се свим силама трудимо да постанемо оно што Христос жели да будемо, и овај напор ће нас спасити. Да ли можемо победити искушење греха или не, не зависи од нас, него од Божје благодати.