Помаже Бог браћо,

Један брат нам је недавно скренуо пажњу на мемоаре еп. Мардарија Ускоковића (Либертвилског) који су објављени под називом Недокучива Русија [1]. Књига је објављена са благословом еп. новограчаничког и средњезападноамеричког Лонгина.

1928.

У фебруару 1928, поново у Солуну, догодио се невиђени чин светогрђа. Велики одред полицајаца упао је у цркву Света Три Јерарха и растерао масу, ухапсивши добар део верника. Али незадовољан овим, потпоручник Сепхакес, из друге полицијске дивизије, имао је смелости да улети у олтар кроз Царске Двери. Ухвативши служећег свештеника, оца Акакија, јеромонаха са Кипра, који је управо тада завршавао службу, избацио га је из олтара, поцепавши му одежду [25].

Напомена "Борбе за веру": Ово је текст до сада непознат јавности!

Увод

Много пута, и од многих појединаца, чули смо да су они који се називају „старокалендарцима“ фанатици, да изражавају екстремне ставове и да их генерално карактерише њихова „ревност не по разуму“ [1] и недостатак љубави. Међутим, оно о чему не чујемо ни од једног од њихових клеветника је почетни третман званичне (државне) Цркве Грчке према старокалендарцима. Ово предавање се бави овим последњим питањем.

Савремени хришћански либерали, под слоганом љубави, желе да удаве и растворе Цркву у мору овога света, а Страшни суд представљају као општу амнестију за грешнике и демоне. Где је метафизика одбачена, тамо физика побеђује дух, а тело побеђује душу: ноћна страсна служавка побеђује краљицу.