1. део овде:

Старац је у своју келију примао гомилу народа, није никога одбијао, људи су му хрлили из целе земље. Устао је у четири или пет ујутру, позивао своје келијнике читано је јутарње правило. Тада се старац молио сам. У девет часова почињао је пријем: прво за монаштво, затим за мирјане. Око два сата доносили су му оскудну храну, након чега је остао сам сат и по. Затим је читано Вечерње, и пријем је настављан до ноћи. Око 11 часова обављано је друго вечерње правило, а тек пре поноћи старац је коначно остајао сам. Тако је више од тридесет година, дан за даном, старац Амвросије вршио свој подвиг.

Јуче је било велико славље у Оптиној пустињи. Монашка братија и бројни ходочасници славили су празник Преподобног Амвросија, оптинског старца (1812-1891) – човека који је у 19. веку имао огроман утицај на духовни живот целе Русије.