„На рекама вавилонским, тамо седох и плаках...“

(Пс. 136, 1)

Из срца мога теку реке вавилонске, реке осуде браће моје, сујете, реке кукавичлука, реке малодушности и страха од сваке послушности, реке самоугађања и самосажаљења, реке љубави славе и гнева, малодушности, лењости, туга, реке сваке прљавштине, хуле, невере, преваре, нечистоте. Седим у срцу мојему и плачем због неисцрпности ових река.

Последње недеље пред Велики пост, православни хришћани се окупљају у црквама да једни од других траже опроштај. Хајде да размислимо у чему је његова чудотворна моћ?

Вечерње са обредом праштања је дуго очекивана служба за сваког верника. Ко на данашњи дан осети своје јединство са црквеном заједницом, тежак пут Великог поста му се чини радосни и благодатним. На крају крајева, сви ми нисмо ништа друго до путници на животном путу. А када ово путовање са нама поделе браћа и сестре по вери, дуго и далеко путовање више није тако заморно.

Родитељски благослов је највеће наслеђе које родитељи остављају својој деци. Због тога деца треба да воде рачуна да га добију. Погледајте колико је далеко Јаков отишао да добије очев благослов? До те мере да се чак обукао у овчију кожу! (Пост. 27).