ДА ЛИ ТРЕБА ПОНОВО ДА СЕ КРСТИ ОНАЈ КО НИЈЕ КРШТЕН ПОГРУЖЕЊЕМ?

          Пита Евгеније:

Благословите, оче! Моје питање је: да ли је дозвољено да  се за време Херувимске песме, тајне молитве свештенослужитеља у олтару чују гласније од певања црквеног хора? Није ли ово нека врста модернизма и реформизма? Спаси Вас Господ!

Одговара архимандрит Рафаил:

           Писмо нам указује на једну од почетних врлина, она се зове – благоразумно ћутање.

Свети Оци су рекли: сваку врлину теба почети од језика; ако неко не задржава своје језик, код њега немој тражити врлине, јер му је душа опустошена, сав дух побожности је испарио. Боље је пасти са висине, него од језика...  Није случајно што нас Света Црква приморава да свакодневно понављамо у току године, а у време Великог Поста чак да појемо у храму: постави Господе стражу устима мојим и врата на усне моје.“ Зашто?

 Епископ Теофан Затворник (+1895), цитирајући и преводећи Свете Оце, намерно је изостављао она места, где се говори о физичким аспектима молитве. Он је тако поступао, знајући, да су још у његово време – у XIX-ом веку – многи примали те физичке аспекте за коначни циљ и почели да остварују имитацију, не схватајући суштину.