|
Свештеник Алексеј Тимаков: Ја сам лекар и знам шта су то вируси, али у путиру је живот |
|
|
|
субота, 04 април 2020 |
|
Свештеник Алексеј Тимаков, настојатељ храма светитеља Николаја при Центру за борбу са туберкулозом (ЦБТ), настојатељ храма светитеља Николаја на Преображењском гробљу: У нашем храму светитеља Николаја при Центру за борбу са туберкулозом, Литургија се по правилу служи двапут, средином седмице и недјељом. Долазе и пацијенти, и бивши болесници за које је храм постао родно мјесто, и медицинске сестре. Обично исповиједам по окончању богослужења, а затим се причешћују сви који желе. |
|
Детаљније...
|
|
|
Ево каква је Православна вера! |
|
|
|
субота, 04 април 2020 |
|
Једном је код архимандрита Серафима дошао Узбекистанац, довео је свог петнаестогодишњег сина, и пао пред ноге овом свештенику: · Баћушка руски! Помоли се за мога сина, има епилепсију! · А вјерујеш ли ти да Бог може помоћи? – упита отац Серафим. · Вјерујем! – одговори овај. – Свугдје сам био: код хоџе у Ташкенту, код хоџе у Бухари, у Самарканди, све сам обишао. Нико ми није помогао. Помози ти! |
|
Детаљније...
|
|
|
Свети Владика Николај под окупацијом |
|
|
|
субота, 21 март 2020 |
|
УМЕСТО УВОДА Драга браћо и сестре, прете да нас заточе у наше куће и станове по цео дан, и још да не можемо на Свету Литургију. Сада нам, више негом икад, треба помоћ Божијих угодника који су били у заточеништву, а издржалу у Христу. Пре свега и изнад свега, морамо се молити Светом Николају Велимировићу, који је читав Други светски рат провео у немачком заточењу, све тежем – од Љубостиње, преко Војловице, до Дахауа. Ево првог сведочења о њему – његовог синовца, Јована Велимировића. НИКОЛАЈ ПОД ОКУПАЦИЈОМ – историјска сведочанства – |
|
Детаљније...
|
|
|
Старац Пајсије: Зашто се молимо Пресветој Богородици |
|
|
|
петак, 20 март 2020 |
Један човек упита: "Ако је наше спасење у руци Божијој, зашто се ми онда молимо Мајци Божијој: Пресвета Богородице, спаси нас?" |
|
Детаљније...
|
|
|
Патријарх Павле: Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника |
|
|
|
четвртак, 19 март 2020 |
|
Приликом причешћивања, поједини свештеници бришу кашичицу после причешћа сваког верног, док већина то не чини. Први сматрају да су практични и предострожни, док други осуђују овакав поступак сматрајући да се њиме уноси забуна међу верне, да је знак маловерности, не одговара догматски, итд. С обзиром да је у питању највећа тајна наше вере, какав став треба заузети у овом питању, не само ради једнообразности? |
|
Детаљније...
|
|
|