Једном од најзагонетнијих, великих, али уз то, и мрачних и трагичних фигура у историји Цркве јавља се Ориген, чији утицај на савременике и покољења након њега, може да се пореди са утицајем Платона на философију. Говорим не о степенима њихове креативности, већ о преживљавању тих идеја.

У децембру ове године навршава се 110 година од блажене кончине праведног Јована Кронштатског – једног од најпознатијих руских светитеља. У Кронштату постоји чудесно место – кућа у Посадској улици, у којој је на другом спрату, у једном од станова дуго година живео отац Јован. Овде му је долазило много поштовалаца. Овде му се у молитвама јављала Богородица. И овде се 1910.г. преставио Господу.

Све што настаје, бива или по попуштењу Божијем или по благовољењу, као што говори пророк: Ја сам Господ који правим светлост и сатварам мрак (Ис. 45,7), или опет: нема зла у граду које Господ не учини (Ам. 3,6). Злом он назива сва злопаћења, тј. све невоље које, услед наше порочности, настају ради нашег васпитања: глад, епидемије, суше, болести, ратови.

   – Шта да радим, ако не волим архијереја? – такво питање ми је задао младић, побожни православни хришћанин.