ХРИСТОС СЕ РОДИ

Када се ово догађало, Јовану је било десет година. До поласка у школу ишао је са дедом сваке недеље у цркву, причешћивао се и сви су мислили да ће бити свештеник. Међутим, иако је у школи ишао и на веронауку, све више је избегавао одлазак у цркву. Мало су га поколебали и неки другови, а мало и његов отац, који је био површно побожан.

У сиромашној соби једног нижег чиновника умирало је последње дете. У породици је било четворо деце, троје су умрли раније, а сада четврти умире од гушобоље – љубљени и последњи. Мајка данима седи код његовог узглавља, исплакавши већ све сузе и посматра очима црвеним и пуним жалости и туге, на мршаво и бледо лице свога одлазећег анђела. Доктор је био јутрос и рекао да медицина ништа више ништа не може у овом случају, али, Богу је, на крају, све могуће.

Супруг и ја много година нисмо имали деце

Дуга бездетност супружника, на крају трудноћа али тешка, реанимација, превремени порођај, поновна реанимација и интензивна нега... И непрекидна молитва.

Када грех тако овлада човеком, да постане сталном навиком, онда човек постепено долази у разна греховна стања, којих има много. Свето Писмо са особитим нагласком истиче ова: