„Ходите к мени сви који сте уморни
и натоварени, и ја ћу вас одморити“
( Господ, Матеј 11,28)

Господ наш Исус Христ, драги моји, „оваплотио се ради нашег спасења“, провео је мало временско раздобље јавног деловања међу људима. Живео је само три године јавним животом, али оставио је неисцрпне трагове доброте у то време деловања. Како? Књигу једну није написао али шта је рекао и учинио сачувано је у једној књизи, чији садржај вреди више од свих књига које су написали филозофи и други истакнути мушкарци.

Синод је наручио проучавање живота, наслеђа и поштовања јеромонаха Серафима.

Руска Православна Загранична Црква објавила је стварање комисије за проучавање живота, наслеђа и поштовања јеромонаха Серафима (Роуза) као корак ка његовој могућој канонизацији,  известио је веб-сајт synod.com.

 Ово ћутање наше Цркве је већ прешло све границе здравог разума. Фанар отворено проглашава своје уједињење са католицима својим стратешким и приоритетним циљем, док наша Црква већ две недеље званично није рекла ни реч о томе.

+ + +

Ово на слици је сами „пупак земље“. И данас стоји испред олтара Свете Софије у Цариграду. На овом затвореном простору, поплочаном мермером и украшеном обојеним каменом, испод главне куполе катедрале, обављало се помазање римских царева.

Закључно, вреди још једном нагласити очигледну идеју да Каинитска цивилизација уједињује људе не крвљу или њиховом припадношћу одређеној етничкој групи.

Није реч о крви, већ о духу.

 Зашто им је потребно да се крију иза маске нације?

Црква за Божић поставила јаслице са црним крстовима и усташким покличем

ШИБЕНСКА црква Госпа ван Града и ове године је поставила јаслице које излазе из оквира традиционалног верског приказа са политичким и историјским симболима из Другог светског рата.

Пошто кроз смирење (овде:) човек дође до сазнања да је он, с једне стране, прах и пепео, а с друге, син Божји који се гресима одмеће и удаљује од свога доброг Оца небеског, тада се у човеку јавља жалост што гресима вређа свога Творца и Добротвора, туга обузима његову душу и на очи почну да навиру сузе. О таквом плачу реч је у овом блаженству.

Епархијско сабрање града Москве (овде:) – у суштини „Цариград“ нашег времена: Ни речи о „Никејском циркусу“, ни речи о уједињењу Фанара са Римом, док је цео медијски простор на енглеском језику једноставно преплављен прославама уједињења православних и католика.

Поштовано уредништво,  помаже Бог.

Хтео бих да вам се захвалим за текст који сте избацили о Миодрагу Петровићу, и уопште што сте објавили вест о његовом упокојењу. Ви сте једини медиј који је то урадио, и то мени говори доста о томе. Ниједан медиј СПЦ није се усудио ни да помене да се упокојио вероватно највећи Србин после светог Саве, и то не изговарам олако, имајући на памети и светог Јустина, и старца Тадеја, и многе Србе из наше историје.