„Примери атеистичких модерниста били су митрополит Антоније (Блум) и отац Јануариј (Ивлијев), док су примери окултистичких модерниста били отац Павел Флоренски и отац Александар Шмеман.“

На слици: окултистички модерниста Александар Шмеман, главни инспиратор литургијских новотарија у СПЦ

 + + +

У модерном добу, човечанство се удаљило од Христа, почело је доба отпадништва, и тако се појављује нова категорија несветог: оно што је некада било свето, али је оскрнављено.

- „Оче, благослови ме за развод. Мој муж је лош човек!“

- „Па зашто си се онда удала за њега?“

- „Била сам глупа.“

„Видиш, заљубио се у тебе, глупу, и оженио те, а ти сада хоћеш да се разведеш.“

Реците ми, молим вас... Да ли је могуће да су слуге Антихристове већ устоличене унутар Православне Цркве?

Антихрист ће објавити, драги моји, долазак нове ере на земљи, која ће уследити након хришћанске ере и можда створити „трећи завет“. Имамо Стари и Нови завет, а трећи завет ће бити рођење Антихриста.

...У последњој години свог живота, отац Јован је често и тешко боловао. „Моја физичка снага је исцрпљена“, написао је у свом дневнику, „али мој дух је крепак и гори љубављу према мом вољеном Женику — Господу Исусу Христу...

Монахиња Параскева (Ростијашвили), келијница Светог Гаврила Самтавријског, сећа се:

Свештеник је питао старца:

„Шта је пост?“

„Објаснићу“, одговорио је старац, подсећајући га на све грехе које је починио од детињства.

Тренутно слушам аудио-књигу оца Пајсија „Светогорски оци и светогорске приче“. И једна прича ме је посебно навела на размишљање. У једном манастиру је живео монах са веома тешким карактером. Био је стално раздражљив, свађао се и могао је грубо да одговори.

Једног дана, игумана су питали:

У ствари, вештина „управљања масама“ стара је хиљадама година. Мислим, хиљаде година су прошле откако се – у 3. миленијуму пре нове ере – у друштву коначно појавила „владајућа класа“ (земљопоседници и чиновници). И током тих хиљада година, могли смо да посматрамо како је ова класа мање-више успешно доминирала знатно супериорнијим масама. Штавише, то није било отежано чињеницом да масе у таквој ситуацији живе горе него у „првобитној заједници“.

Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желео да се већ запалио!

(Лк. 12:49)

ШТА ЈЕ ТАЈ ОГАЊ који је наш Господ дошао да баци на земљу? То је, по учењу великог Православног Оца 19. века, Епископа Теофана Затворника, ревност Православних Хришћана надахнута Духом Светим. Он пише: