Геополитичка флексибилност Патријарха јерусалимског и Канонско право

Недавна јавна активност Патријарха јерусалимског Теофила III отвара једно посебно питање еклисиолошког, канонско-правног промишљања, али и од великог геополитичког значаја.

Разлози за писмо цара Ивана Грозног енглеској краљици разматрају се у чланку писца, публицисте и координатора покрета „Антифашисти Прибалтика“, Сергеја Васиљева: „Господо, Ви се показујете, да сте варвари, подлаци и убице!

Према сачуваној верзији Филотејеве посланице, „прва два Рима су пала; трећи неће пасти; и четвртог неће бити“.

Израз „Москва – Трећи Рим”, свима познат још из школских дана, настао је у Русији током прве половине 16. века. Био је повезан са филозофском идејом о премештању „средишта света” у престоницу руске државе. Зачетником ове идеје традиционално се сматра Филотеј, монах из Елеазаровог манастира у Пскову...

„Јер, гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји“

(Лука 1:48).

Кад је лукавом кушачу успело да преласти наше прародитеље у Рају и разруши њихово рајско блаженство, тада је, у лицу наших прародитеља, цело човечанство одмах пало под осуду смрти. Смрт, раније објављена као предохрана, а сада опуномоћена самим Божанским Правосуђем да влада над људским родом, почела је да наступа на човека по трагу греха.

 Свелукава замисао која стоји иза оснивања Светског савета „цркава” огледа се у стварању јединствене, глобалне лажне цркве у оквиру надолазећег царства Антихриста — цркве уједињене, наравно, не Духом Истине и љубављу према Богу, већ равнодушношћу према истини и прихватањем духа оца лажи, са његовом лажном љубављу која представља имитацију праве љубави. Документи и видео-снимци са екуменистичких сусрета и молитвених скупова који се одржавају не остављају никакву сумњу у погледу њихове антихришћанске и сатанистичке природе...

Фото: детаљ са једног од заседања свејеретичког ССЦ-а

Објављујемо текст примљен путем нашег канала за повратне информације.

„Недавно је објављено да поглавар Фанара намерава да на октобарском сабрању (синаксису) покрене питање нове уније са Римом. То се чини упркос чињеници да су многе странице историје грчког народа исписане крвљу — крвљу коју су пролили католици покушавајући да преведу ’шизматике’ у ’праву веру’. Па ипак, то не одвраћа патријарха Вартоломеја.

Зашто се опасност не осећа одмах?

Данас је просечном грађанину тешко да схвати ризик од губитка слободе у будућности, када се једном оконча принудна (директна или индиректна) дигитална трансформација друштва. Управо зато многи не реагују.