ЧЕТРНАЕСТ СЛУЧАЈЕВА

10. ИЗМЕЂУ ДВЕ СМРТИ

Грчка је, захваљујући страховитом притиску Међународног монетарног фонда и сличних институција, данас земља у ропству; штрајкови, демонстрације, непрекидни притисци и претње, губљење поврења у власт и установе – то је атмосфера у којој живи Грчка. Ово је последица вишедеценијског падања у дужничко ропство, док су Грци уживали у свом високом стандарду, мислећи да је Европска унија Богом дана утопија, остварена у историји.

Савјет Европе хоће да забрани родитељима да сазнају пол дјетета прије његовог рођења, саопштава Руска газета. На редовној сесији Парламентарне скупштине Савјета Европе у октобру ће бити гласање поводом тога.

ЧЕТРНАЕСТ СЛУЧАЈЕВА

Између 1941 и 1945 године

Не бих никада писао о својим ратним успоменама да недавно нисам у новинама приметио чланак о једном енглеском борцу из Другог светског рата, који се прославио открићем да је у ратним годинама четрнаест пута избегао смрт. А то се баш и са мном десило од пролећа 1941. до пролећа 1945. године.

Најновија новинарска пашквила самозваног и за једнократну употребу ангажованог „вјерског аналитичара“, лажног социолога религије Мирка Ђорђевића (Mirko Đorđević, „Prolegomena za srpsko-rusku strategiju“, Republika, година 23, бр. 508-511, Београд 2011, 1. септембар – 31. октобар 2011; пренио лист Danas од 9. септембра 2011. под насловом Šta je mitropolit Ilarion predložio patrijarhu Irineju), сама собом не би заслуживала пажњу да није у њој низа неистинâ и да не иде на руку ионако дезинформисаној јавности и већ виђеним нападима на јединство Српске Православне Цркве и на њезину осмовјековну канонску јурисдикцију, коју поштују све помјесне Православне Цркве и све нормалне – што ће рећи демократске – државе.

Грчка и Руска православна црква воде одлучну борбу за право својих верника на приватност. Претходни Архијерејски сабор Руске Цркве у свом документу „О питањима унутрашње и спољашње делатности РПЦ“, огласио се, између осталих, и следећим ставом:

Документарни филм под називом "Патријарх у обезбоженом времену" о патријарху српском Герману (Храниславу Ђорићу), две деценије после његове смрти недавно је претпремијерно видео патријарх Иринеј у манастиру Сланци. Аутор филма је историчар проф. др Вељко Ђурић Мишина, који је четири године радио на припреми рукописа Германове биографије, покушавајући да утврди његову улогу и мисију у комунистичком режиму ондашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Зашто се Владика Николај сматра највећим критичарем европске цивилизације, и могуће ли је то бити и могуће ли је веровати у такву истину? Дабоме да они који су окарактерисали, између осталих, поједине ставове Владике Николаја таквим жестоким увидом у европску цивилизацију, нису погрешили – али су погрешили сви они који нису увидели да је Владика Николај разликовао европство и медиокритетство, филантропију и некрофилију, хришћанство и антихришћанство.