Род људски на земљи није друго до најраскошнији иконостас Божји. Овај свет, ови светови, ова васиона, ове безбројне васионе и јесу величанствени храм Божји, а људи — иконостас тога храма. Јер сваки је човек посебна икона Божја, слика Божја, обличје Божје. у тој боголикости је божанско величанство човека, свевредност човека, неуништива бесмртност човека, и ничим незаменљивост човекова бића. Отуда је божански смисао и циљ човекова бића: ту боголикост развити и усавршити до највећег савршенства. Очигледно: човек је створен као потенцијални богочовек, да би из себе и собом усавршио човека у благодатног богочовека.

НОВОТАРСКЕ КРИВОТВОРИНЕ

(Писмо свештеника)

Налазим се у свештеничкој служби СПЦ више од три деценије. Такође, у епархији у којој служим новотарије су одавно узеле маха, и мени остаје само да гледам шта се ради, а да не могу ништа да урадим. Извесно време сам студирао и богословски факултет (док су на њему углавном били нормални људи, какав је био покојни прота Лазар Милин), али сам га, због животних околности, напустио. Ипак, остао сам да читам теолошке књиге и православну штампу, и да гледам шта се од нас чини. Наравно, ово што пишем не смем да потпишем, јер би ме рашчинили (таква је „слобода“ у СПЦ). Али, као у оној народној причи „У цара Тројана козије уши“, и ја неком морам да се исповедим, па то чиним на Вашем сајту.

На сајту „Светосавље“ постављено је следеће питање: „Да ли неко зна шта значи овај нови начин читања Апостола, чтец окренут према народу? Да ли ово има некакав еклисиолошки, практични или неки други разлог?" У наставку доносимо одговор протојереја-ставрофора Љубе Милошевића, као и видео запис на коме се види како та лигургијска новотарија изгледа у пракси.

Црквени језик ближи је унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија, него савремени језици. То није језик разума, него језик срца, непосредног проникновења, језик напрегнуте духовне енергије и посебне динамике. Древни језици изазивају у човековој души нешто као "присећање" о изгубљеној људској способности непосредног унутрашњег преноса својих мисли, пријема садржаја друге душе и озарења од Бога.

(БЕС)Поредак Свете Литургије епископа Игњатија

1. Не узимају време – не читају молитве:

Патријарх Кирил благословио наставак рада на утврђивању богослужбених новотарија у московским храмовима и одговорио на питање о предстојећем Свеправославном сабору

У Сали црквених сабора при храму Христа Спаситеља, на челу са Патријархом московским и целе Русије Кирилом,  одржано је, 23. децембра 2011. године, годишње сабрање свештенства московске епархије, којом приликом је Патријарх Кирил иступио с рефератом пред московским свештенством.

Приступајући светој Чаши, причасник треба да прекрсти руке на прсима, јасно изговори своје име и широко отвори уста. Како је саветовао преподобни Амвросије Оптински, малу частицу Светих Дарова треба уцело прогутати. Ако је частица велика, може се пажљиво раздробити зубима. Након што ђакон или црквенослужитељ отре усне убрусом, причасник треба да целива доњу ивицу чаше. У близини чаше не треба да се крсти нити да се чине поклони.

Када је припрема за причешће завршена, можемо да приступимо Тајни Светог Причешћа. Ова Тајна се врши за време Литургије, главне службе дневног богослужбеног круга. Да бисмо правилно разумели све што се догађа за време Литургије, треба пре свега да се упознамо са великим значајем овог богослужења. У чему се оно састоји?

Старац архимандрит Филотеј Зервакос (1980), поштован у Грчкој због свог праведног живота, три месеца пред своје блажено уснуће тешко је боловао. У то време за њега су тренуци Божанственог Причешћа били нарочито благословени. Без обзира на телесну исцрпљеност, старац се сатима припремао за причешће. Када се свештеник са Светим Даровима појављивао на вратима келије, отац Филотеј је подизао своје слабе руке и од свег срца клицао: