Бог није Бог мртвих, него живих, „јер су Њему сви живи“ (Лк 20,38). По смрти човековој тело његово, раздвојено од душе, враћа се у земљу, а душа остаје целом и бесмртом: „И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао“ (Проповед. 12,7)

Ево неколико ствари које су сами демони кроз опседнуте људе рекли – шта им причињава радост, а шта тугу; њима је једина жеља да ми овде пропаднемо духовно, да не маримо за своје спасење и да одемо к њима у вечну муку: