Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог.

За све време смртоносног рада сплета Јасеновачких логора страдала су у њима и невина српска и друга деца. Велики број те деце, пострадале у Јасеновцу, Старој Градишки и другим логорима, потицао је са Козаре и Поткозарја, где је становништво, и пре рата као и данас, великом већином српско православно. Већ током лета 1941. и на прелазу у 1942, а нарочито јуна и јула 1942, на Козари и Поткозарју побијен је велики број Срба и међу њима много жена и деце, али је такође велики број њих, око 68.500, похватан и сатеран у комплекс Јасеновачких логора, одакле се мали број спасао и преживео. Међу овим похватаним и у логоре одведеним Србима било је око 23.830 деце. О томе постоје потресна сведочанства преживелих логораша у сведока.

Jerko Zovak

INCIDENT BEZ PRESEDANA

Kad episkop srpski ušutkuje srpskog episkopa

Nakon što je episkop (u mirovini) Jeftić počeo govoriti o "700 hiljada ubijenih Srba" u Jasenovcu, Jovan Ćulibrk je spontano uzviknuo: "Prekinite vladiko, nije ih bilo toliko…". Vjerojatno šokiran imperativnom upadicom kolege po struci i brata dakako, Jeftić je prekinuo govoriti 'ratnohuškački'.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посјете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцјењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није.

На Сајму књига у октобру биће представљена тројезична монографија међународне експертске групе „Усташко коначно решење пре нацистичког”, на око 1.200 страница, са око 300 докумената, међу којима је и писмо загребачком надбискупу „часног Хрвата”, у којем га обавештава о погрому над Србима

Ефраим Зуроф:

У Хрватској умањују а у Србији повећавају број жртава Јасеновца

Увреда је за жртве бројка од око 50.000 жртава логора Јасеновца која се наводи у Хрватској, али је далеко од историјске истине и бројка од 700.000 жртава у Јасеновцу којом су баратале комунистичке власти у Србији

Тајни немачки досије, који је доспео у Архив Војводине, управо у целости преведен, сведочи о стравичним злочинима у време НДХ, који су у шоку и неверици остављали и окупаторе Другог светског рата

У организацији УГ Јадовно 1941 из Бање Луке и Епархије горњокарловачке, 27.07.2019. године је одржан први парастос за невино страдале Србе, побијене од хрватских усташа и бачене у јаму Голубњачу код Пријебоја, котар Кореница. Називају је још и Пријебојска јама или Волашева јама.

Питање логора Јасеновац као места највећег страдања србског народа у 20. веку и даље је актуелно. На предавању одржаном 25. маја у манастиру Светог Стефана у селу Сланци код Београда, бавио сам се низом тема везаних за овај логор, почев од геноцидних закона НДХ, преко сведочења Јевреја о логору и злочинима у њему, све до броја убијених. Порицање броја од 700 хиљада жртава и тражење да се свака жртва опименце попише јесте захтев који постављају ревизионисти, а који се не сме постављати кад су у питању друге жртве рата вођеног 1939-1945. Треба да се позовемо на јеврејско искуство, о коме је писао угледни израелски лист „Хаарец“: иако су Јевреји поименце пописали око четири милиона жртава, они знају да их је било шест, и тај број не може нико да оспори.