СТРАДАЊЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА, ПРВОМУЧЕНИКА И АРХИЂАКОНА СТЕФАНА

Пошто Господ наш Исус Христос изврши тајну нашег спасења, и узнесе се на небо, и од Оца ниспосла на апостоле Духа Светога у виду огњених језика, и прва Црква у Јерусалиму поче се умножавати, ниче у њој убрзо незадовољство међу хришћанима из јелина према хришћанима из Јевреја (Д. А. 6, 1).[1] Под овим јелинима не подразумевају се они јелини који су се клањали идолима, и које Свето Писмо обично назива незнабошцима.

1965. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас славимо и прослављамо два најбогатија сиромаха. Нису имали ни торбе ни штапа у овоме свету[1], све су оставили ради Господа Христа. Али богатства, каква богатства деле свим људима свих времена! Просјаци и сиромаси, они обогаћују свет непропадљивим богатством. Гле, место смрти они дају људима бесмртност, место пролазног живота обогаћују свет вечним животом, место пролазних земаљских царстава обогаћују свет небеским вечним Царством Божијим.

          1. Чудесно избављење

Подвижницима, који су аскетским начином живота прочишћени и освећени, Господ даје многе дарове, као велике знаке Његове љубави. Отац Исак (+1932) из манастира Дионисијата није био без ових благодатних дарова, који су докази живог присуства Божијег, а што нам је откривено многим, дивним догађајима из његовог живота.

„Радуј се много кћери сионска,

подвикуј, кћери јерусалимска,

ево цар твој иде к теби ,

праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету“

 (Зах 9,9).

Више од четири стотине година пре него што се десио, пророк Божији изрекао је пророчанство о догађају кога се данас опомињемо и празнујемо.

У ове наше задње дане сатана, и ђаволи слуге његове, на разноразне начине хрле да обесчасте Невесту Христову, Једну Свету и Католичанску (=Васељенску и Саборну) Православну Цркву. Једна лаж, а отац лажи је сам принц овога света сатана, која се протура као (пастирско) учење Цркве Христове је следеће: Света Марија Магдалина је она ”грешница”, обично тумачено као проститутка или блудница која је прала ноге Исусове својим сузама и помазала га скупоценим миром (Лука 7: 36-50).

Икона Светог Илије. Снимио сам је јануара 2015. године на Старој планини, у манастиру који је посвећен овом старозаветном пророку и свецу. Тада сам чуо од Драгице Дојкић (1934), старице из оближњег села Рсовци, занимљиву повест о догађају који се збио у овом манастиру за време монахиње Марте, шесдестих година прошлог века: "Имало икона. Имаше на прозор стојаше, златна ли, сребрна ли, била је вредна.

Нова година је почетак свих дана у години. Стога приличи да се тог дана у душу саберу мисли, осећања и расположења, које би, као мисли које су достојне Хришћанина, требало да управљају свим његовим делима током целе године. Њих ћемо одмах наћи чим само помислимо шта Нова година представља у духовном животу.

Анђео у људском телу, камен темељац пророка, други претеча доласка Христовог... Овим речима Света Црква прославља великог праведника Старог Завета који је живео 900 година пре Христа – Светог Пророка Илију. Својим стриктним аскетским животом више је личио на Анђела него на човека. 

Али, зашто га Света Црква назива другим претечом другог Христовог доласка.