„Сећајући се, драга браћо и сестре, блажене кончине Богоматере, морамо се старати да се достојно припремимо за смрт, да је не дочекамо са страхом, него са радошћу; а за то нам је потребно стално сећање на њу. Ово сећање ће да постепено припреми нашу душу за прелазак у вечни живот, да се одрекне срце од свих чулних страсних земаљских везаности. Свети Оци говоре: „Ко се стално сећа смрти, никада неће сагрешити“.

Похвална беседа светитељу Јовану (Максимовичу)

Идеал православног монаштва – с осамљеном молитвом и тиховањем – западни свет слабо може да схвати. Практична Европа и рачунџијска Америка чак и светост желе да мере у категоријама «друштвене користи»...

Ако је икад седео на престолу земаљскога царства цар светитељ, то је био свети краљ Стефан Дечански. Грци, који су Словене иначе сматрали варварима, дивили су се красоти душе св. Стефана као једном најређем чуду тога времена.

1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Завршено је све и са земаљским и са небеским светом за нас људе. Ми данас, на Велики Дан Свете Педесетнице, Свете Тројице, Духова, ми данас знамо сву тајну свих светова. Ето, Света Тројица и јесте сва Тајна нашег земаљског света, сва Тајна сваког човека, тајна је моја и твоја, тајна моје душе и твоје душе. Ко си ти? Ко сам ја? Ми – ми смо икона Божија, ми икона Пресвете Тројице. Тако нас је Господ створио[2], дао нам је душу која је боголика, душу која је тројицолика, душу која је донела у овај свет Тројично Божанство, силу Тројичног Божанства.

РЕЧ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

Током целе Страсне седмице па све до васкршњег јутра отвара се нашим очима чудо љубави Бога нашега, чудо Христос и потпуно нови свет који нам Он заједно са Собом даје. Не можемо једноставно да будемо посматрачи онога што се дешава у Цркви. Морамо постати они који у свему учествују, чији се живот преокреће од виђења овог чуда и преображења у њему.

Страсна седмица – то су шест најважнијих дана у години у животу хришћанина. Сваки дан је посебна служба и посебан смисао. Старци кажу како проведеш ову недељу, таква ће ти бити цела година: хоћеш ли наставити да се препушташ страстима, будеш лењ, водиш површан, безбрижан живот, само се споља представљајући као хришћанин, или ћеш почети да живиш у покајању и уздржање, мењати се, и духовно се развијати.

Беседа на Лазареву суботу

Лазарева субота – крај Великог поста, празник Уласка Господњег у Јерусалим – улазак у нашу Страсну седмицу. После Лазаревог васкрсења, данашњи празник уводи нас у Страсне дане.

 У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас празнујемо Сретење. Ко се то срео са ким? Срео се човек са Богом. То је најчудеснији догађај у овоме свету. Као што је некада сам Апостол Тома посумњао у Васкрсење Господа Христа: „Нећу веровати док не метнем руке своје у ребра Његова“[1]. Господ је задовољио ту безазлену жељу Свога Ученика и Свога Апостола, и јавио му се, да би збиља метнуо руку своју у ребра Спасова. И потврдио је на најочигледнији начин оно што ми сви желимо, оно што ми сви чекамо – то је победа над смрћу, Васкрсење из мртвих.