Хочевар: Католици желе да папа 2013. дође у Ниш

М. Салатил

КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Нови Тропар[1], глас 1:

Богослова богонадахнутог похвалимо,

који српом Духа сасече потпуно

лаж безбоштва и гордост Латина,

Јустина мудрога Србина,

Патријарх: Помирити две цркве

                                                          Патријарх Иринеј у Бечу о приближавању Православне и Римокатоличке цркве: Жеља Божја је да се две цркве врате себи и да путеве који су их раздвајали поново приближе

Случај Св. Симеона Новог Богослова

„Борба за веру“: Да ли је у историји Цркве било случајева да је неко трпео прогон због оданости свом духовном оцу?

 Владимир Димитријевић: Да, било је. Ја ћу навести најпознатији пример – пример Св. Симеона Новог Богослова, о коме, у својој студији, пише архиепископ Василије (Кривошеин). Св. Симеон Нови Богослов провео је много лета прогоњен због своје оданости духовном оцу, преподобном Симеону Богобојажљивом:

 Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!

Веома зачуђује чињеница да је званични сајт СПЦ прећутао тако важан догађај у животу „сестринских цркава“ као што је екуменски скуп о православној духовности у Бозеу, Италија, са темом „Заједништво и самоћа“. Пропуст званичног сајта СПЦ добија на тежини нарочито због две ствари: прва је - што је „Свети Отац“ лично изразио своје задовољство „због похвалне устрајности у одржавању тих сусрета, као и све већега судјеловања у том потхвату...“, а  друга  - што је немерљив допринос овом „потхвату“ дала и екуменска делегација СПЦ на челу са еп. Иринејом Буловићем – човеком који је 26. августа 2010, као декан Богословског факултета у Београду, поздравио  "у име Исуса Христа"(!) окупљену екуменску "браћу", учеснике XVI Академског саветовања Societas Oecumenica на тему Мисија и јединство - заједничко сведочанство одвојених цркава?

Монаси и духовни отац

„Борба за веру“: Да ли је, по Вама, везаност извесних монаха за владику Артемија као духовног оца претерана?

 Владимир Димитријевић: Ја, наравно, нисам монах, него лаик. Али, место духовног оца у монашком животу изузетно је битно. Уосталом, ево шта о томе каже митрополит Амфилохије у свом делу „Основи православног васпитања“:

 Патријарху Иринеју уручена повеља фондације „Про Оријенте"

„...Уколико Православна Црква не би била у дијалогу са другим хришћанским Црквама и заједницама, а затим и са нехришћанским религијама, секуларним религијским покретима и свим идејним и духовним изазовима модерног света, она би престала да буде Црква и трансформисала би се у секту.“

Горе наведени цитат је из предавања патријарха Иринеја на тему «Српска Православна Црква и међуцрквени односи са освртом на обележавање 1700 година од Миланског едикта у Нишу 2013. године», које је Патријарх изговорио на свечаној академији у организацији аустријске римокатоличке фондације "Про Ориенте". У прилогу доносимо у целости говор Патријарха Иринеја са сајта СПЦ, као и чланак  дневног листа "Политика" под насловом „Патријарху Иринеју уручена повеља фондације 'Про Оријенте'“.

Проф. др Миодраг М. Петровић

ПОРЕКЛО ФЕНОМЕНА „АРТЕМИЈЕВЦИ“ И  „АРТЕМИЈЕВШТИНА“

У „Печату“ бр. 126 од 6. августа 2010.  године на стр. 32. објављено је писмо епископа бачког г. Иринеја (Буловића), упућено г. Милораду Вучелићу, директору и одговорном уреднику тог угледног и веома читаног листа, са молбом да објави „коментар“ владике др Атанасија (Јевтића) поводом текста госпође Наташе Јовановић под насловом „Вунена времена“ („Печат“, бр. 125 од 30. јула 2010, стр. 28-30). Атанасијев „коментар“ је објављен уз писмо Иринеја Бачког (стр. 33), а одговор на оба та текста благовремено су дали М. Вучелић и Н. Јовановић, такође у „Печату“, бр. 127 од 13. августа 2010, стр. 16-17. 

Мешање у туђа посла

 „Борба за веру“: Ових дана је изричито речено да се епископ Артемије више никад, и ни по коју цену, не сме мешати у послове Епархије рашко-призренске.