После рата комунисти још неко време нису скидали униформе, све док се нису обрачунали са "непријатељима народне власти". Непокорне представнике Цркве су једноставно побили, плашљиве су сатерали у свештеничка удружења, а све остале су непрекидно злостављали. Али главни њихов циљ је био да се докопају црквене власти.

Љубљена браћо!

Сасвим је природно да почетак наше беседе у Недељу православља буде питање шта је православље.

Ове године десиле су се многе непогоде у природи. Киша је падала кад је требало сунца. Сунце је пржило кад се очекивала киша. Јавише се незапамћене поплаве. Град је опустошио много места. Муње, као огњене шибе по небу, севале су; громови, претећи пуцали. Земља је дрхтала. Народ је немио од страха. Новине су доносиле потресне описе и слике опустошења.

Од нашег уваженог саговорника добили смо мејл са питањем, уз сагласност да јавно одговоримо.

Ovo je prvi put ovako jasno i glasno formulisano, koliko ja znam, sta je to Sinod. A i vreme je bilo da se ovako nesto pojavi...

Да, Синод је тема у коју се не дира, као у свадбену торту. Нас је подстакла чињеница да су православни архијереји пре Сабора имали велику одлучност да покрену питање Равене, али чим су сазнали да је делегацију послао Синод - спласнули су. Онда смо се запитали: ко је тај Синод, да се његове одлуке прихватају као да их је донела читава пуноћа Цркве?

Шеф Фанара упозорава на нови екуменизам око традиционалних вредности

Патријарх Вартоломеј је рекао да су Цркве, које су се раније противиле било којој врсти екуменизма, сада спремне да учествују у овом такозваном „новом екуменизму“.

По налогу Петра Првог озлоглашени Теофан Прокопович је 1821. године укинуо институцију Руског Патријарха и уместо ње формирао духовни колегијум преко кога ће убудуће царска власт управљати Црквом уместо Патријарха и Помесног Сабора. Та институција је добила назив "Синод". А пошто је она била замена за Свјатјејшег Патријарха, придодат јој је назив "Свјатјејши Синод". Тако је, грубим кршењем 34. апостолског правила, настала институција која се данас зове "Свети Синод".

Човек се често ‘клацка’ између две крајности – прва крајност је да верује да је Бог само љубав и да ће га, покајао се он или не, Бог ипак из љубави спасити и увести у Царство небеско. Друга крајност је да мисли да је својим гресима победио океан милосрђа Божијег. Шта је правилан приступ? Шта нам говоре Свети Оци?