Христос је међу нама, драги моји читаоци!

Јесу ли наши наши?

Апостол Јован Богослов овако пише о непријатељима Цркве: „Отишли ​​су од нас, али нису били наши: јер да су наши, остали би с нама; али они изиђоше и кроз то се откри да нису сви наши“ (1. Јованова 2:19).

Увод "Борбе за веру"

ОВО ЈЕ КЉУЧНО: И БЕОГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА ЈЕ У ОПШТЕЊУ СА ГРЧКИМ ЦРКВАМА КОЈЕ СУ ПРИЗНАЛЕ УКРАЈИНСКУ СЕКТУ "ПЦУ":

 У чланку који следи, осим анализе тренутног стања у Бугарској Цркви, покренуто је и једно вапијуће питање: наиме, постоје Помесне Цркве које нису признале украјинску секту "ПЦУ", међу којима је и Београдска патријаршија. Међутим, те Цркве истовремено молитвено опште са грчким црквама које су признале "ПЦУ". На тај начин је, рецимо, и Београдска патријаршија у општењу са "ПЦУ". У чланку се напомиње да би Руска Црква морала да то питање размотри директно са оним Црквама које опште са Грцима.

Међу свим часописима Синода Руске Цркве није било места за извештај о Fiducia Supplicans (ватикански докуменат којима се дозвољавају содомитски "бракови" - нап. "Борба за веру").

Извештаји ОВЦС-а ("Министарство спољних послова РПЦ - нап. "Борба за веру") су свачему осим о „ватиканском слону“. О раду комисије која је створена, очигледно, са циљем да се „скрајне тему“, не говори се ни реч.

Шта ово значи?

Свети Серафим Саровски назива ђавола првим револуционаром, који се побунио против Самога Бога. Отуда су и све револуције противне хришћанству и имају ђаволски праузрок.

Како смо дошли у ситуацију да не препознајемо Господа који нас је створио и који нам је живот удахнуо? Да ли је могуће да ум човеков буде толико помрачен да не може да препозна свог Створитеља? И не само да га не препозна, већ да га види и као непријатеља.

Свети синод Бугарске Православне Цркве, који се у целини окупио 14. марта 2024. године на ванредном састанку поводом упокојења Његове Светости Патријарха бугарског Неофита, одредио је датуме богослужења, парастоса и сахране почившег предстојатеља. Ово преноси, bg-patriarshia.bg.

Зашто? Зато што „прети моделу болести“.

Нова мета-анализа спроведена у Италији, објављена у часопису Nutrients, открила је неке шокантне податке о витамину Д.

Ово питање сам задао био једном двадесетогодишњем младићу на први дан Васкрса. Исти младић спремао се да прими свето причешће, као сваки хришћанин. Дошао је у свети храм и до пола литургије стајао непомично и скромно, али од Херувимске песме он је почео гурати народ да изађе. Храм је био пун народа, тако да није могао човек никако проћи, те младић изађе кроз олтар. Ја сам младића пратио желећи да видим шта га толико мучи и гони да изађе напоље. Имао сам шта и видети.