ДОСИЈЕ СОЛОВЈОВ: КРАТКА ПОВЕСТ О АНТИХРИСТУ

                                                   Увод:

       Пред крај живота, делимично разочаран у идеју екуменизма и уједињење хришћана, Соловјов је написао књигу "Три разговора" у којој се налази и "Кратка повест о антихристу" (књигу је код нас, 1989, издао чачански "Градац" у библиотеци "Алеф"). Ово дело је испуњено Соловјовљевим пророчким прозрењима о будућности света: предвидео је, наиме, велики успон ислама који ће освојити независну државност и заратити са Западом; наслутио је да ће Јапан, захваљујући својој етици и западној техници, постати светска сила; знао је да ће Јевреји добити независну државу - Израел, баш на територијама данашњим. Када се све то деси, након многобројних потреса, свет ће се ујединити у универзалну државу на чијем ће челу стајати лажни месија и миротворац - антихрист. Његове предсмртне слутње, о којима говори кнез Трубецкој, такође су указивале на то да се историја ближи свом крају, и да је на реду "сумрак Запада".

Др Марко С. Марковић

ПРОРОЧКА РАПСОДИЈА

Из књига и беседа Владике Николаја Велимировића

 „Србија је увек некоме на путу."

Владика Николај, „Трагедија Србије"

 У античко доба владао је обичај да грчки рапсоди певају одломке из Хомерове „Илијаде" и „Одисеје", бирајући теме које су највише интересовале њихове слушаоце. Сличну рапсодију је могуће саставити и на основу дела Владике Николаја поводом данашње српске трагедије. Њу нико није могао у свим појединостима предвидети, али Владика је дубље но ико продро у смисао наше историје и кад се Српска Голгота последњих година посматра у светлости његових открића, порука коју нам је оставио добија пророчки карактер и служи као кључ за разумевање савремених збивања. У изводима који следе - изузев поднаслова - ниједна Владичина реч није измењена. Нема бољег доказа да његов дух живи међу нама и води нас путем Христовим.

Нови вид протестантске "теорије грана" - у  "православном" руху

 КРШТЕЊСКО БОГОСЛОВЉЕ ЕКУМЕНИСТА

Екуменисти: Ј.Зизиулас, еп. Иринеј и еп.Игњатије

       Својевремено ми смо, описујући збивања на 7. Генералној скупштини "Светског савета цркава" у Канбери, оценили иступање тамошње митр. Јована пергамског (Зизиуласа) као "уздржано, суво, бојажљиво и у великој мери нејасно", и закључили свој осврт овим речима: "Пре неколико година митрополит пергамски Јован је за свету Православну Цркву, ту Непорочну Невесту Христову рекао да "пати од нарцисоидности", а говорио је и о "Цркви Христовој у њеној целовитости..."1). Тиме он тешко сагрешио и ожалостио Светог Духа. Стога он, свакако, не може пружити истинито сведочанство о Православљу."

Масовни пад у транс: Facebook хипноза

Посланица Ефесцима (1,1-14)

 Химна захвалности Богу Оцу за благодат у Христу и Духу

 Након насловљавања ко шаље посланицу и коме, и након уобичајеног за то доба јеванђелског поздрава „Благодат вам и мир од Бога оца нашег“ отвара се пред нама предивна Светотројична Химна, која обухвата цело богословље и домострој спасења, и која просто представља Литургију у малом.

ДЕЛОВИ  ИЗ КЊИГЕ «ИЗ ЈА-ГРАДА У ТИ-ГРАД» МИРСИНЕ ВИГОПУЛУ

Дечак из Ја-града

Једном давно постојало је једно велико царство које се звало Ја-град. Свака кућа је била већа и лепша од следеће. Зидови који су окруживали град су били високи и дебели. У средини овог царства стајало је једно брдо начињено од тешког камена и на његовом врху била је бљештава палата направљена од кристала. У палати је живела богиња Уображењка (Умишљеност) коју су  људи из Ја-града врло обожавали. У ствари, они су је прогласили за своју краљицу. Никакве се важне одлуке  нису доносиле без њеног одобрења, и она је знала о свему шта се дешава у царству.

Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић

Сећање на  протојереја-ставрофора др Димитрија Најдановића

 Христос је рекао, а апостол Матеј записао да нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому својему. (Св. Матеј 13:57)  Тако је у свим народима али, мислим, особито у српском народу. Код нас има доста Лилипутанаца који не подносе Гуливере. На то је указао и Радоје Домановић у својој сатири Мртво  море.

РУСКИ ЦАР ИВАН ГРОЗНИ, ДРУГО ВИЂЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

      Први владар Русије који је понео титулу цара 1547. године био је Иван Четврти Васиљевич Грозни. О његовој суровости су се испредале бројне легенде, а нарочито оне да је био немилосрдан према свима који би му стали на пут. Преносило се са колена на колена да је сатирао и мучио не само непријатеље, већ и сопствене поданике, те да је у нападу беса убио и сина Димитрија.

27.12.2009. | 13:36

 Egipatski šeik želi zabraniti Božić

         Utjecajni islamski propovjednik Al-Karadavi pozvao je uoči Božića vlade islamskih zemalja da zabrane slavljenje ovog kršćanskog praznika u tim zemljama.