Papa Franjo se jučer (26. rujna) u Vatikanu susreo s metropolitom Hilarionom, pročelnikom odjela za vanjske poslove Ruske pravoslavne Crkve, koji je došao u Rim zahvaliti Svetom Ocu na posudbi relikvijâ sv. Nikole, biskupa Mire. Naime, svečeve su relikvije, koje se inače nalaze u južnotalijanskom gradu Bariju, dva mjeseca bile u Moskvi i Sankt Peterburgu te su privukle velik broj pravoslavnih hodočasnika.

U razgovoru za našu radijsku postaju, metropolit je rekao da su on i Papa razgovarali o napetostima u Ukrajini, kao i o zajedničkim nastojanjima da podupru kršćane na Bliskom istoku. Usprkos zatopljenju odnosa između Moskve i Rima, napomenuo je da zasad nema planova za Papin pohod Rusiji ili posjet patrijarha Kirila Vatikanu.

Naglasio je da je translacija, odnosno prijenos relikvija sv. Nikole u Rusiju bio poseban događaj jer je skoro 2.5 milijuna ljudi došlo da bi ih častilo te su znali stajati u redovima i po deset sati. Napomenuo je da su se kroz mnogo desetljeća razvijali odnosi između katolika i pravoslavaca daleko od očiju običnih ljudi u Rusiji. Prvi događaj koji im je privukao pažnju bio je povijesni susret pape Franje i patrijarha Kirila u veljači prošle godine, no prvi događaj u kojem je puk sudjelovao bilo je štovanje relikvija.

Na pitanje o zajedničkim projektima, metropolit Hilarion je rekao da je njegova Crkva uspostavila radnu skupinu s katolicima kako bi omogućila humanitarnu pomoć kršćanima na Bliskom istoku, posebno u katalogiziranju crkvi, manastira i svetišta koji su uništeni za vrijeme rata u Siriji. Izrazio je nadu da će rat uskoro završiti, dodajući da će obnova zemlje i crkvi, kao i omogućavanje sigurnih prostora kako bi se kršćani vratili svojim kućama, biti ogromna zadaća.

Govoreći pak o vjerskoj slobodi u Rusiji, metropolit je brige nekih novinara ocijenio kao neutemeljene. Rekao je da je Jehovinim svjedocima nedavno zabranjeno djelovanje u toj zemlji jer ih se ne smatra kršćanskom Crkvom, već sektom.

Također je kazao da je s papom Franjom razgovarao o situaciji u Ukrajini gdje su, po njegovu mišljenju, kršenjâ vjerskih slobodâ vidljiva i otvorena. Spomenuo je zakone koje je predložio ukrajinski parlament, a kojim bi se diskriminiralo protiv Ukrajinske pravoslavne Crkve Moskovskog patrijarhata, koju se optužuje da je ruski agent i prema njoj se odnosi kao prema stranoj vjerskoj organizaciji.

Unatoč želji za pomirenjem, izraženoj u zajedničkoj deklaraciji pape Franje i patrijarha Kirila, metropolit Hilarion je rekao da je teško govoriti o napretku odnosâ između pravoslavaca i grkokatolika u Ukrajini. Dodao je kako prvi korak mora biti da se obje konfesije suzdrže od agresivne retorike.

Затим је митрополит Иларион дао кратак интервју "Радио Ватикану" у коме је, између осталог, говорио о преносу моштију Светог Николе: 

 „Ово је заиста био изузетан догађај. Као што сам рекао папи Фрањи, већ неколико деценија однос између Руске Православне Цркве и Римокатоличке цркве развијао се изван обичних места које посећују верници. На пример, о томе да је 60-тих и 70-година митрополит Никодим⁺ посећивао Рим, није знало много људи, притом чак ни они из крила Цркве: разуме се, средства масовног информисања у Совјетском Савезу ћутала су о тим посетама.

Главни догађај који је изазвао пажњу руског народа, био је, свакако, историјски сусрет папе и патријарха у фебруару прошле године. Али, први догађај у којем је народ заиста учествовао, био је пренос моштију Светог Николе. Ово је емитовано уживо на руској телевизији, када је патријарх отворено и званично заблагодарио папи Фрањи и надбискупу Бирија: онда су сви сазнали за то“.

По материјалу са: "Радио Ватикан" и „Све јереси“

Приређивач: „Борба за веру“

______

+ Реч је криптокатолику и екуменисти митрополиту Никодиму Ротову, духовном оцу руског патријарха Кирила и председнику главног лобистичког центра екуменизма и папизма у Русији - Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије (ОВСЦ),  који је напрасно умро у Ватикану, као што је и прорекла блажена подвижница Пелагија Рјазанска: „Липсаћеш као пас, испред ногу свога папе“, то јест на ципелама Ивана Павла Првог – нап. „Борба за веру“.