Нaчело онтичке једнакости и функционалне подређености стоји и у темељу теолошкe антропологијe.

1. Бог Отац и Христос

Св. Павле је записао: „Бог је глава Христу” (Коринћанима посланица прва 11,3). Тиме је хтео да истакне да је Христос функционално подређен Оцу. У Божанској икономији спасења Бог Син се добровољно покорава Богу Оцу. То је Христос изриком рекао у Гетсиманском врту: „Не како ја хоћу него како ти” (Јеванђеље по Матеју 26,39). Он је своју људску вољу покорио Божанској. Али Христова функционална подређенсот Оцу не негира чињеницу њихове једносушности.

2. Муж и Христос

Св. Павле је одмах записао ово: „Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос” (Коринћанима посланица прва 11,3). Разлог зашто Св. Павле не спомиње жену није тај што сматра да Христос не треба да буде глава жени. Наравно да он мисли да треба. Али спомиње само мужа, јер се верно и доследно држи светоотачког Предања, по коме је муж репрезент своје породице.

Са аспекта савремене политике „родне равноправности” Св. Павле није „политички коректан”. Он не користи „родно сензитивни језик”, па не пише да је „свакоме мужу и жени глава Христос”. Он је правоверни Јеврејин који се држи библијског Предања – исказаног већ у причи о стварању људи – по коме је мушкарац представник људског рода. Он је сматрао да су мушкарац и жена онтички једнаки, али да жена треба да буде мушкарцу функционално подређена. Стога он додаје: „А муж је глава жени”. Подређност жене није онтичка категорија, али јесте функционална.

3. Муж и жена

Св. Павле је записао: „Муж је глава жени” (Коринћанима посланица прва 11,3). Муж и жена су онтички и аксиолошки једнаки, јер деле исту људску природу, али је жена функционално подређена мужу.

Аналогија је са Христом и вернима. Христос дели људску природу, али је Он уједно и господар људи. Христос је вернима брат, јер је прави човек, али је уједно и предмет њиховог обожавања, јер је прави Бог.

4. Мушкарац и жена

У Библији се однос мушкарца и жене описује као однос онтолошке једнакости полова и функционалне подређености жена. Извештаји о стварању људи и њиховом паду, дати у прве три главе Прве књиге Мојсијеве, износе паралелно идеју о онтичкој једнакости полова и функционалној подређености жене. Св. Павле се директно позивао на извештај о стварању и грехопаду како би истакао и једнакост и подређеност жена (в. Коринћанима посланица прва 11,8-9. 11-12; Тимотију посланица прва 2,12-14).

Св. Павле је најлепши пример за ову двоструку идеју о улози полова. Када је реч о спасењу, сотириологији, он заговара једнакост: „Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу” (Галатима посланица 3,28). Међутим, Св. Павле је исто тако истиче потребу да жена треба да буде мушкарцу друштвено подређена (в. Ефесцима посланица 5,22; Колошанима посланица 3,18).

5. Закључак

У хришћанској антропологији мушкарац и жена су онтички једнаки, али је жена функционално подређена мушкарцу. У круговима „евангеличких феминиста” (evangelical feminists) постоји јеретичко учење да није могуће да постоји онтичка једнакост и функционална хијерархија. Целокупна теологија сведочи да то није само могуће, него и потребно. Црква не рукополаже жене за презвитерице управо зато што је верна светом Предању. Никакво феминистичко секташтво „евангеличких феминиста” неће је одвратити од исправног богочовечанског пута.