Чувени сликар Леонардо да Винчи годинама је радио знаменити "Тајну Вечеру". Тражио је лица која би му могла послужити за модел Христа и за ликове апостола. Тако је за лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало лепотом, достојанством и невиношћу.

После је постепено налазио изразите примерке за сваког појединца. Али за Јуду дуго се мучио да нађе међу људима подесно лице. Шетајући у гомили народа, најзад он угледа једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна и одбојна. Права маска свих порока. Он га позове у свој атеље и каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликан лик Христов и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше из очију. Зачуђен сликар упита га, зашто плаче, а он одговори:

"Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин."