Поређење у Србији је незахвална категорија колико и прича о напретку и просперитету. Неће Срби опростити ни добро ни лоше – осим урођеног јунаштва и чојства, имамо тај манир да свима и свему нађемо ману. Али зар нам ништа није свето па смо почели да судимо и колима?

Кад смо код тога, осврнимо се на фотку која је пре два дана шерована на групу “Студенти београдских универзитета”. Испред Храма Светог Саве паркирано је неколико аутомобила. Судећи по изгледу, многи су дошли до закључка да су власници свештена лица. Од “аудија” преко “пасата” до “шкоде”. Нема шта, добар избор.

Искрено ја бих се определио за “БМW” – слаже се уз мантију, а ако носиш браду, даје ти на озбиљности. Не верујем да се ваља толика лова за “Ранге Ровера”, иначе немам замерку за боју кола. Црно је кева, повлачи са собом ту мистику око религије и даје до знања да нема шале.

Али стварно, замислите патријарха у “реноу” из осамдесет и неке. Па ко би уопште мислио да је битан? Сви би га претицали, свирали, он би морао да се вуче иза неке ауто школе. А и не могу да сместе стомаке ако нпр. седе позади, мало је ту простора, не иде. Шта, хоће неко да ми каже да би се возио у трамвају као покојни патријарх Павле и кувао на врућини са још 200 људи? Мани ме те лажне скромности, ко ти је крив што мораш да плаћаш порез и имаш плату (ако је уопште имаш, сиротињо)? Свако себи бира пут. А путеви господњи су прављени само за аутомобиле немачке производње. Ми остали ћемо пешке.

Изгледа да им је исти добављач као овима из Владе. Паркинг на ком би позавидели многи ауто салони. Па ово нема ни испред Мишковићеве гајбе кад слави. Добро, вероватно има, исто је то друштво.

Стефан Миленковић

Извор: "Корени"