Поводом изјава Наногенија о „победи у Сирији“ и почетку повлачења експедиционог корпуса – ми смо јуче забележили разговор с Калашњиковим, који ће бити објављен ових дана.

Основне тезе:

1. Никакве „победе“ нема ни на видику, рат се није завршио и све што се догађа подсећа на повлачење трупа из Авганистана 1989. године;

2. Брзина „победоносног повлачења“ има једноставно објашњење – Израел намерава да се умеша у рат отворено  (и очигледно не на страни Асада). Ратовати с „прапостојбином“? Велика већина наших олигарха и значајан део највиших званичника Русије (а такође и читава „боемија“ и 80% "стваралачке интелигенције") ово не могу да одсањају ни у кошмарном сну.

У принципу, чак и ако би било другачије, нема никаве потребе ратовати с „Каганатом“ (који је неколико пута јачи од нашег „експедиционог корпуса“ и у стању је да га уништа за неколико сати).

И одлука да се „сачува добро здравље“, док још није касно, може се чак назвати и разумном (ако притом занемаримо сво безумље тога што се тамо уопште и нашли), док се још увек може прогласити „победа“ пред домаћим „електоратом“.

Међутим, објављено је да ће војска остати у нашим новозадобијеним војним базама – Хмејмим и Тартус. А то значи да Вован, као и обично, наступа у свом непоновљивом стилу: све учинити „половично, а не до краја“...

И рат се неће завршити. О повлачењу експедиционог корпута нема ни говора. Удар у „пушчано месо“ наставиће се ударним темпом.

По материјалу са: https://vk.com

Превод и приређивање: „Борба за веру“