Устав СПЦ „блокира” промену чланова Синода

+ + +

Устав Српске православне цркве „везује руке” Светом архијерејском сабору да у одсуству патријарха промени чланове Светог синода. Иако ће бити покушаја да се ова тема уврсти у дневни ред предстојећег пролећног редовног заседања Сабора који почиње 14. маја, мале су шансе да се без озбиљног нарушавања највишег правног акта СПЦ промене чланови „црквене владе”, сматрају добри познаваоци канонског права.

„Мада је Устав пун непрецизности, он у потпуности иде наруку митрополиту Амфилохију да и даље остане на власти, јер, практично, нема правног механизма који би омогућио да се промене чланови Светог синода”, каже Жељко Которанин, познавалац црквеног права.

То значи да ће и после овог сабора у управљању црквом, највероватније, остати „статус кво” иако је свим члановима Синода практично истекао мандат – епископима бихаћко-петровачком Хризостому и милешевском Филарету прошле године, а митрополиту Амфилохију и епископу жичком Хризостому истиче овог месеца.

По овлашћењу патријарха Павла из маја 2007. године, у складу са чланом 61. Устава СПЦ, митрополит Амфилохије је одређен да помаже Његовој светости „у свакодневном обављању својих права и обавеза како у пословима Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора, тако у подручној му архиепископији Београдско-карловачкој”. Овај положај бљуститеља или местобљуститеља (чувара патријаршијских права) отвара могућност да се Амфилохије повуче са положаја помоћника поглавара СПЦ.

„У складу је са канонима и црквеном праксом да архијереј замењује патријарха или епископа најдуже годину дана. После истека тог рока на њихово место, уколико се патријарх или епископ нису вратили својим дужностима, бирају се други архијереји. Ово је у складу са братољубљем и јеванђељским начелом да ’ко хоће да буде први, буде последњи’. На тај начин релаксирали би се и односи у епископату, али и очувао по канонима утврђен поредак у цркви”, објашњава један други стручњак за канонско право.

То практично значи да би митрополит Амфилохије требало сам да се повуче и руковођење Синодом и председавање Сабором уступи по хиротонији (рукоположењу) следећем најстаријем архијереју. Ако би се то догодило, у шта мало ко верује, на положају „патријарховог заменика” наследио би га митрополит загребачко-љубљански Јован. Јован, иначе члан заменик Светог синода заједно за другим чланом замеником епископом Василијем (Качавендом), у последње време активно учествује у раду Светог синода и припреми дневног реда Сабора.

Иначе, по устаљеној црквеној пракси, чланове Светог синода на предлог патријарха бира Свети архијерејски сабор на две године и то сваке године по двојицу. Замењени чланови Синода по аутоматизму постају чланови заменици „црквене владе” како би се сачувао континуитет у раду највише извршне и управне црквене власти између два сабора.

Све владике равноправно имају право да буду изабране у Свети синод. Патријарх, како се сазнаје, води прецизну евиденцију када је ко од архијереја био у „црквеној влади” како би се избегло да поједини епископи буду чешће од других у Светом синоду. Незванично се, ипак, може чути да тај принцип није последњих десетак година у потпуности поштован, тако да за неке архијереје постоје тек мале шансе да у оваквом односу снага у епископату постану чланови Светог синода.

„Нелогично је да се инсистира на промени само двојице чланова Синода, јер је практично свој четворици истекао мандат. Сабор је највише јерархијско представништво и црквенозакодавна власт и могао би да инсистира на промени свих чланова Синода, па чак и да одлучи да се поново отвори питање избора новог поглавара српске цркве”, сматра један извор близак Патријаршији.

Шта ће се догодити после призива Светог духа у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог тешко је претпоставити. Све опције су отворене. Владике из расејања почеле су полако да пристижу. Како се сазнаје, епископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке Лонгин већ је на „консултацијама” у Бијељини код владике зворничко-тузланског Василија. Дан-два уочи Сабора поједине владике интензивно се састају како би усагласили стратегију за Сабор.

Предлог дневног реда који утврђује Свети синод не саопштава се јавно. Сваки архијереј на почетку заседања може да предложи допуну и измену дневног реда, па самим тим и да, евентуално, покрене питање избора новог поглавара српске цркве. Уколико би предлог да се бира нови патријарх добио већину, редовни сабор би привремено прекинуо са радом и започео би „изборни”.

Пошто је Сабор у новембру прошле године, како се сазнаје, акламацијом и без гласања умолио Његову светост патријарха српског господина Павла да, иако болестан, остане на светосавском трону, мале су шансе да ће предлог за избор новог поглавара СПЦ, уколико га буде било, добити већину.

„Била би то брука за цркву, да после пола године Сабор мења своју одлуку и поново смењује патријарха Павла. Верници би са великим негодовањем примили такву вест”, каже један извор из СПЦ.

Миленко Пешић

---------------------------------------------------------

Руски орден Достојанство патријарху Павлу

Председник Међународне лиге за заштиту људског достојанства и безбедности из Русије Владимир Валентинович Вареников предао је јуче у Двору Српске патријаршије орден Достојанство, који је та међународна организација доделила патријарху српском Павлу. Како је објављено на сајту Српске православне цркве, орден је у име патријарха примио епископ хвостански Атанасије, викар патријарха српског Павла. Током срдачног и братског разговора, како је саопштено, гости из Русије су истакли значај личности патријарха Павла у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли.

Танјуг

[објављено: 08/05/2009]