9. децембра 2017. године, на дан празновања иконе Божије Матере зване „Знамење“ у Ташкенту је молитвено обележена 145. годишњица оснивања туркестанске епархије, чији је наследник данашња Православна Црква Казахстана и Средњоазијски Митрополитански округ.

У Успењском катедралном храму престонице Узбекистана, одлужена је Божаствена Литургија којом су началствовали митрополит астанајски и казахстански Александар и митрополит ташкентски и узбегистански Викентије, стални чланови Светог Синода Руске Православне Цркве.

На служби је певао хор ташкентске епархије под управом Татјане Митронине.

На први поглед рекло би се да је све било уобичајено, осим једне „мале“ нијансе, која се може запазити тек при пажљивом посматрању фотографија постављених на званичном сајту митрополије.

На снимицима се види да је Проскомидија, први део Божаствене Литургије, вршена у ходнику управне епрахијске зграде (као што је познато, свештеник или епископ Проскомидију треба да врше у олтару на жртвенику).

А затим је процесија кроз двориште пренела у храм оно што је било припремљено за вршење Евхаристије,

Начинивши пре тога заједничку фотографију у епархијалном предворју.

Ево какве нечувене новотарије доноси огромно увећање броја архијераја за последњих неколико година, као и стремљење да се служе заједничке саборне службе по сваку цену.

Подсећамо да се нешто слично догодило и прошле године, за време патријарашке службе у московском храму одслужене у част иконе Божије Матере „Свих жалосних Радост“ поводом 50. рођендана шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополита волоколамског Илариона (ОВДЕ:). Тада је због „великог броја архијереја“ био приготовљен други (преносиви) престо у центру храма (на фотографији), а „горње место“ је померено на амвон. Свакако, разлог томе није копирање браће Латина, већ жеља „православних“ екумениста и богослужбених реформатора да се читавом свету покаже квантитативна моћ Православља!

Извор: "Све јереси"
          

Превод  и приређивање: "Борба за веру"